“Istorijski sporazum“ ili “kapitulacija Zaeva“

Postizanje sporazuma pozdravio je vrh Evropske unije, kao i same članice.

Visoki zvaničnici Evropske unije čestitali su danas premijerima Grčke i Makedonije, Aleksisu Ciprasu i Zoranu Zaevu, na rešenosti i liderstvu u postizanju "istorijskog sporazuma" o imenu Makedonije, uz ocenu da to doprinosi "preobražaju celog regiona jugoistočne Evrope".

"Za ovo postignuće zaslužni su lideri dve zemlje i njihovi timovi, ali pre svega svi građani obe zemlje i Evrope kao celine", navodi se u zajedničkom saopštenju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i evropskog komesara za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana.

U saopštenju se ističe da je "pregovarački proces, pod okriljem UN i uz posredovanje ličnog izaslanika generalnog sekretara svetske organizacije Metjua Nimica, kao i uz snažnu podršku EU, jasan dokaz moći multilateralne diplomatije, dijaloga, poštovanja i spremnosti da se pronađu rešenja koja donose dobitak svima, čak i kad je reč o najtežim pitanjima".

"Zajedno, moramo sada da dobro iskoristimo prozor mogućnosti koji je širom otvoren kako bismo ispratili i učvrstili vetrove mira i saradnje u celokupnom regionu", ističu Mogerini i Han.

Oni napominju da evropska perspektiva Zapadnog Balkana, nedavno potvrđena na samitu u Sofiji, ostaje "najmoćnija stabilizujuća snaga regiona".

"Mi imamo interes i odgovornost da to dobro iskoristimo. To je bio i ključan podsticaj za ovaj sporazum, u duhu dobrosusedske saradnje", stoji u saopštenju.

Mogerini i Han navode da se raduju da Savet EU odobri njihovu preporuku od 17. aprila o otvaranju pristupnih pregovora sa Makedonijom u junu.

"To ne samo da je zasluženo, kao priznanje značajnih reformskih rezultata zemlje, već će suštinski doprineti punoj primeni sporazuma u interesu obe zemlje, kako regiona tako i Unije kao celine", ističe se u saopštenju.

Uz napomenu da je EU od samog početka ohrabrivala i podržavala pregovore Atine i Skoplja, Mogerini i Han poručuju da će sada pratiti naredne korake, na sve moguće načine, "u istom duhu dijaloga za zajedničku evropsku budućnost".

Specijalni izaslanik UN Metju Nimic danas je pozdravio dogovor Atine i Skoplja o rešenju spora oko imena, prema kojem će novi naziv biti Republika Severna Makedonija.

Nimic, koji je kao izaslanik UN bio zadužen za pregovore Atine i Skoplja oko imena, tu odluku nazvao "uzajamno korisnim rešenjem za širi region", javila je grčka agencija ANA.

"Toplo pozdravljam objavu premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva o nalaženju uzajamno prihvatljivog rešenja pitanja 'imena'", naveo je Nimic u saopštenju.

Čestitkama su se pridružili i kosovski predsednik i premijer Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.

"Čestitam premijerima Aleksisu Ciprasu i Zoranu Zaevu i njihovim građanima", napisao je Tači na Tviteru, uz poruku da "obnovljena mogućnost za ulazak (Makedonije) u EU i NATO pomaže i Kosovu i celom Zapadnom Balkanu".

Iako se Kosovo ne graniči sa Grčkom, Tači je, u istoj poruci, naveo da na postignutom sporazumu čestita "našim susedima u Atini i Skoplju".

Haradinaj je, na istoj društvenoj mreži, ocenio rešenje za pitanje imena, koje su danas postigle Makedonija i Grčka, kao "sjajnu vest".

"Čestitam i Zaevu i Ciprasu na viziji i istrajnosti. Nadam se da će sva preostala otvorena pitanja na Balkanu biti rešena sa istim konstruktivnim pristupom", poručio je kosovski premijer.

Albanski premijer Edi Rama na svom nalogu na Tviteru je naveo da su "progresivni lideri susednih zemalja danas napisali istoriju i pokazali EU i svetu kako vizija i spremnost da se prevaziđe prošlost mogu da nađu mesto u budućnosti i tamo gde se čini da ga nema".

"Skidam kapu Ciprasu i Zaevu. Balkan je danas bolje mesto zahvaljujući obojici", zaključio je Rama.

Foto: Tanjug/AP/Boris Grdanoski

Lideri makedonske opozicije međutim nisu zadovoljni.

Lider opozicione VMRO-DPMNE, Hristijan Mickoski, zatražio je od makedonskog premijera Zorana Zaeva da mu dostavi dogovor sa Grčkom o rešavanju spora oko imena.

Na pres konferenciji u sedištu te partije, Mickoski je rekao da "takav dogovor predstavlja prihvatanje svih grčkih stavova", javila je MIA.

On je dodao da, ako je Zaev prihvatio promenu Ustava i unutrašnju i spoljnu upotrebu novog imena, onda je to "kapitulacija Zaeva".

Prema rečima Mickoskog, Zaev je pokazao "nestabilnost, nedostojanstvenost i kontinuiranu promenljivost" sopstvenih ličnih stavova, navodi MIA.

Mickoski je ukazao da je Zaev na početku bio protiv promene Ustava, ali da je posle prihvatio geografsku odrednicu i reviziju Ustava.

Lider VMRO-DPMNE smatra da je Zaev "prošvercovao" rešenje, prikazujući novi naziv Republika Severna Makedonija kao epohalno rešenje.

Lider grčke stranke Nove demokratije Kirjakos Micotakis ocenio je danas da je dogovor koji je postigao grčki premijer Aleksis Cipras sa Skopljem - "loš".

"Želim da budem apsolutno jasan. Cipras nema političku legitimnost da obaveže ovu zemlju potpisivanjem dogovora koji nema podršku njegove sopstvene vlade", rekao je Micotakis.

On je istakao da je postignut "loš" dogovor koji je protivan onome što većina Grka želi, prenosi ANA.

Prema njegovim rečima, "neki ljudi to ne razumeju, ili što je još gore, ne žele da razumeju".

Hronologija spora Makedonije i Grčke

Foto: Tanjug/AP/Andrea Bonetti

Spor oko imena Makedonije opterećivao je odnose Atine i Skoplja od 1991. i raspada bivše Jugoslavije.

Makedonija je proglasila nezavisnost 8. septembra 1991, ali je njeno međunarodno priznanje odmah blokirala Grčka smatrajući da ima ekskluzivno istorijsko pravo na ime Makedonija koje nosi njena sevrena pokrajina i da je upotreba tog imena znak teritorijalnih pretenzija Skoplja.

Makedonija je 1993. primljena u UN pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM - FYROM), ali ju je većina zemalja uključujući SAD i Rusiju priznala pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija.

Naredne, 1994. Grčka je Makedoniji uvela ekonomski embargo zabranivši joj korišćenje grčke luke Solun i tražeći da sa državne zastave ukloni sunce iz Vergine - simbol antičke makedonske dinastije i grčki simbol za Atinu i da promeni neke delove ustava.

Godinu dana kasnije, 1995, Grčka i Makedonija su u Njujorku potpisale sporazum koji je otvorio put za normalizaciju političkih i trgovinskh odnosa ostavljajući problem imena države po strani. U Skoplju i Atini su otvorene kancelarije za vezu a Makedonija je uklonila sporni simbol sa svoje zastave.

Makedonija je 2005. dobila status kandidata za člansvtvo u EU ali ne i datum za početak pregovora o čemu se odluka donosi jednoglasno i nije moguća bez saglasnosti Grčke.

Skoplje je 2008. podnelo kandidaturu za članstvo u NATO pod privremenim imenom BJRM ali se ponovo suočilo sa vetom Grčke.

Odnose Atine i Skoplja je 2011. dodatno pogoršalo podizanje monumentalnog spomenika Aleksandru Velikom u centru Skoplja što je Atina ocenila kao provokaciju.

Nakon promene vlasti u Makedoniji 2017, novi premijer Zoran Zaev obećao je da će produbiti prijateljstvo sa Grčkom i ojačati napore da se dođe do rešenja spora.