"Sve dok se manipuliše brojem žrtava..."

To smatra istoričaraka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović.

U intervjuu za portal European Western Balkans, Stojanović je rekla da bez popisivanja žrtva i stvaranja njihovog jedinstvenog spiska, što je cilj REKOM-a, nema ni početka procesa koji će promeniti vrednosne sisteme u društvu.

"To je alatka pomoću koje treba krenuti u dubinsku trasformaciju sistema vrednosti", kaže Stojanović.

Tek kad počnemo, dodaje, da utvrđujemo žrtve poimenično i da se sećamo svakog čoveka moći ćemo da kažemo da je ljudski život postao vredan.

Navodi da manipulacije brojem žrtava postoje, pre svega, da bi se konflikt sa susedima držao stalno otvorenim i ističe da sve dok društva ne budu spremna da dođu do pravog broja poginulih, jasno pokazuju da nisu spremna ni za suočavanje s prošlošću ni za pomirenje.

Pre utvrđivanja broja žrtava nema pomaka, a bez tog pomaka, nema promena ni u našim društvima, ni u međudržavnim odnosima, ocenila je ona.

Samtra da, za početka, ne možemo doći do objektivne istine o sukobima u regionu, ali da je prvi korak da se o tim događajima priča iz perspektiva različitih strana -učesnica.

"Tako ćemo u prvoj fazi početi da prihvatamo da su viđenja veoma udaljena, ali, verujem, da će se tek s vremenom doći do uobličavanja jedinstvenog narativa", kaže Stojanović.

Na primer, dodaje, Hrvati pričaju o Oluji samo kao oslobodilačkoj operaciji i ne govore o onome što se desilo posle nje, a Srbi, pak, pričaju samo o onome što se desilo posle Oluje, a ne i o tome šta je bilo pre, odnosno zašto je Knin bio u srpskim rukama i zašto u njemu nije više bilo Hrvata.

"Kad se te dve priče spoje, dobićemo celinu događaja i videćemo odgovornost obe strane za zločine", rekla je Stojanović.

Upitana da li su sve strane u sukobu koristile iste metode za umanjivanje sopstvene krivice, šta im je zajedničko i u čemu se razlikuju, Stojanović navodi da je zajedničko svima to da je krivica uvek i samo tuđa i niko nije prihvatio ni komadić svoje odgovornosti.

"Ne verujem da mi možemo uskoro doći do zajedničkog viđenja, ali bi prvi korak bio upravo multiperspektivnost, odnosno da se upoznamo s viđenjem drugih", smatra Stojanović i navodi da je potrebno otvoriti prostor za diskusiju i za različite glasove.

Na pitanje da li postoje elite koje vidi kao zamajac za pozitivne promene u procesu pomirenja i da li je išta moguće promeniti bez političke podrške pomirenju u regionu, Stojanović kaže da tih elita ima svuda, ali da se one ne čuju "od zaglušćujuće buke koju proizvode populisti svih boja i političkih usmerenja".

"Što se nas u bivšoj Jugoslaviji tiče, mislim da smo posebno podložni tim narativima baš zato što imamo nedavne ratove, koji su sredstvo za stalno soljenje starih rana. A bez zaceljivanja tih rana, mi ne možemo nikad ni da krenemo", zaključila je Stojanović.