Srbima najbliži Hrvati, Bošnjaci pa Rumuni...

Beograd -- Ono što smo znali o poreklu Srba do pre samo nekoliko godina uglavnom je bilo bazirano na lingvističkoj afilijaciji, tj. slovenskom korenu našeg naroda.

Izvor: Nedeljnik
Podeli

Lingvisti su, posmatrajući indoevropsko 'stablo', uočili da se srpski jezik odvojio pre oko 1.600 godina od zajedničkog slovenskog pretka, dok se grupa kojoj pripada naš jezik (baltoslovenska) razdvojila od germanskih i keltsko-romanskih jezika pre oko 4.800 godina.

Ono što je bilo iznenađujuće jeste dramatična ekspanzija protoslovenskog jezika tokom šestog i sedmog veka (u vreme kada Srbi naseljavaju Balkan).

Naravno, priča o Velikoj seobi Slovena, potkrepljena upadljivom sličnošću među slovenskim jezicima, iz koje je proistekao i panslavizam (i crveno-plavo-bele boje zastava većine slovenskih nacija) nije bilo sve što smo znali.

Antropološka istraživanja ukazivala su na ne samo kulturološki već i genetski uticaj preslovenske populacije, koja se uglavnom pogrešno interpretirala kao ilirska. Konačno, moderna genetika se toliko razvila da je uzela dobar deo posla etnolozima, antropolozima i istoričarima. Teza o navodnom mešanju sa Turcima usled četvorovekovnog ropstva pod Otomanskom imperijom (pothranjena i famoznim, bizarnim i užasnim „pravilom prve bračne noći") potpuno je oborena genetskim rezultatima (Kovacevic, Tambets, Ilumae, 2014).

S druge strane, genetski zapis našeg naroda ukazuje i na "prisustvo" različitih osvajača sa Zapada, pre svega Kelta i Gota, ali ne u bitnoj meri.

Haplogrupa I je najstarija velika haplogrupa u Evropi i jedina koja je tu i nastala. Njena prethodnica, haplogrupa IJ stigla je sa Bliskog istoka u Evropu pre nekih 35.000 godina, da bi ubrzo mutirala u haplogrupu I. Kod Srba vodeća haplogrupa je I2, tačnije I2a-Din(aric), koja se od ostatka haplogrupe I izdvojila pre 22.000 godina, verovatno na području današnjeg Podunavlja.

Druga najvažnija haplogrupa kod Srba je istočnoevropska ili slovenska: R1a. Istraživanja ukazuju da je R1a (i I2a-Din) došla u ove krajeve sa Slovenima iz zapadne Ukrajine i južne Poljske (Zakarpatje) kroz Češku. Udeo ove haplogrupe kod Srba iznosi od 15% do maksimalno 25% (u zavisnosti od uzorka).

Haplogrupa I2a-Din(aric), kojoj pripada trećinski deo srpskih muškaraca, pretežno se nalazi u slovenskim zemljama. Maksimalne frekvencije se primećuju kod dinarskih Slovena, kao i u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji, zapadnoj Ukrajini. Ima vrlo visoku koncentraciju u severoistočnoj Rumuniji, Moldaviji i centralnoj Ukrajini, što upućuje na širenje drevne kulture Kukuteni–Tripilijan (4800–3000. pre nove ere).

Kako se ova kultura razvila kao ogranak kulture Starčevo–Koros–Cris, verovatno je da je I2a jedna od glavnih paternalnih linija, a ‘efekat osnivača’ znatno je povećavao učestalost haplogrupe. Inače, kultura Kukuteni–Tripilijan bila je najnaprednija neolitska kultura u Evropi pre indoevropskih invazija u bronzanom dobu.

U svakom slučaju, pretpostavka je da je mešanjem dobijen genetski amalgam koji je postao karakterističan za Južne Slovene.

OPŠIRNIJE ČITAJTE U VELIKOJ ANALIZI DR GORANA NIKOLIĆA OBJAVLJENOJ U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 7. JUNA

Društvo

strana 1 od 6717 idi na stranu