Trampov "mozak" predstavio "pametnu alternativu"

To kaže Stiven Benon, šef kampanje koja je pre dve godine Donaldu Trampu obezbedila predsednički mandat.

"Ako republikanci nastave ovako, izgubiće 40 mesta u Predstavničkom domu Kongresa i pokrenuće postupak za smenu predsednika Trampa", rekao je Benon.

Kako navodi novinar CNN-a Farid Zakarija u svojoj kolumni u "Vašington postu", Benon mu je predstavio jednu pametnu alternativu, koja je istovremeno i strategija koju i sam Tramp izgleda instiktivno prihvata.

Prema njegovim rečima, Benon, kao "glavni ideolog populističkog talasa na kome je Tramp ušao u Belu kuću", u Rimu se na licu mesta uverio kako izgleda neuobičajena koalicija populista i nacionalista, koji su zajedno osvojili polovinu glasova na nedavnim izborima u Italiji i formirali vladu.

Takvu vrstu koalicije, ali na američkom tlu - mešavinu levice i desnice, starih i mladih - on vidi kao svoj cilj, navodi Zakarija.

"Evropa je oko godinu dana ispred SAD", kaže Benon i predviđa mogućnost da elementi oko Bernija Sendersa (rivala Hilari Klinton u Demokratskoj stranci), zajedno sa Trampovim pokretom postanu zaista dominantna politička snaga u američkoj politici.

Strategija Republikanske partije je izgleda, barem zasad, da na novembarskim izborima za američki Kongres - to jest za kompletan sastav Predstavničkog doma i za trećinu mesta u Senatu - ukazuju na svoje zasluge za sadašnje dobro zdravlje ekonomije SAD i na manje poreze.

Benon, koji shvata da birači više reaguju sledeći emocije, nego slušajući nepouzdane ekonomske analize, smatra da je takav pristup fundamentalno pogrešan i republikancima poručuje: "Morate nacionalizovati izbore".

Ovo će biti emotivni izbori - ili ste za demokrate, ili ste za Donalda Trampa, kaže Benon i predviđa da će kongresni izbori 6. novembra biti, ništa manje nego - "druga Trampova predsednička trka".

Benon smatra da je imigracija pitanje na koje republikanci tada treba najviše da usmere, jer ono podjednako udara i u "srce", i "glavu".

"Imigracija nije samo pitanje suvereniteta, već radnih mesta", kaže Benon, koji veruje da bi koalicija oko Trampa mogla da privuče i do trećine Sendersovih sledbenika - onih koji smatraju da su međunarodna trgovina i imigracija stvorili nelojalnu konkurenciju na planu zaposlenja, posebno za crne i Hispanike iz redova radničke klase.

Benon se zalaže da se prepublikanci direktno okrenu upravo tim glasačima, porukom da njihova deca neće moći na najbolje univerzitete, niti kasnije dobiti dobra radna mesta, ukoliko se ne ograniči izdavanje vize H-1B, koja poslodavcima dozvoljava da zaposle strance sa posebnim kvalifikacijama.

Iako u svojoj kolumni iznosi neslaganje sa tom tvrdnjom i kaže da to ima više veze sa raspadom obrazovnog sistema u SAD, nego sa skromnim brojem talentovanih migranata iz Azije, Zakarija konstatuje da je Benon u pravu kada kaže da je to briljantna izborna strategija.

Ideja da je potrebna veća kontrola imigracije ne može se negirati, dodaje Zakarija i primećuje da je Demokratska partija suviše na levici po mnogim od sličnih pitanja, što je ojačalo njen imidž kao stanke koja je više zaokupljena rasom, identitetom i multikulturalizmom, nego vladavinom prava.

On smatra da, tamo gde je Benon analitičan, Tramp je instiktivan, i ocenjuje da predsednik SAD izgleda na sličan način vidi situaciju, sudeći po njegovim izjavama proteklih nedelja, u kojima je za članove migrantskih kriminalnih grupa rekaoda nisu ljudi, već "životinje", dok je igračima američkog fudbala koji na terenu protestuju zbog policijskog nasilja prema crncima poručio da bi trebalo da napuste zemlju.

Benon smatra da se Tramp tek zagreva u procesu "nacionalizovanja izbora" oko pitanja imigracije i predviđa da će se njegova sledeća velika bitka voditi oko zida duž granice sa Meksikom, čiju je izgradnju obećao u predizbornoj kampanji.

"Zid nije samo simbol, on ima apsolutno centralno mesto u Trampovom programu", kaže Benon.

On je, takođe, uveren da će predsednik SAD, ako do 30. septembra Kongres u budžet ne uključi troškove izgradnje zida, odbiti da na njega stavi potpis, što dovodi do prestanka finansiranja federalnih službi, odnosno do takozvanog "zatvaranja vlade".