"Narod je uzeo moć, nema veze sa geopolitičkim zbivanjima"

To je rekao za Dojče vele novi jermenski premijer Nikol Pašinjan, koji je na tu poziciju došao iz redova opozicije, posle višenedeljnih protesta.

“Ja bih govorio o vraćanju vlasti ljudima. Bila je to plišana nenasilna revolucija naroda. Smena vlasti i moj izbor za premijera protekli su u okviru Ustava i zakona Jermenije. Ovu revoluciju ne bi trebalo nazivati „šarenom revolucijom“. Jer taj naziv implicira politička zbivanja iza kojih stoji veći geopolitički kontekst. U našem slučaju su to bila interna zbivanja u Republici Jermeniji koja je inicirao jermenski narod“, naveo je Pašinjan.

Dodao je i da su revolucije u Gruziji i Ukrajini bile druge prirode.

“Naravno. Nakon tih revolucija se menjala spoljna politika tih zemalja. Mi smo odmah rekli da ćemo nastaviti dosadašnju spoljnu politiku Jermenije. Dalje ćemo razvijati kako jermensko-ruske odnose, tako i odnose sa EU, SAD, Iranom i Gruzijom. Jermenija nije naprosto jedna od postsovjetskih zemalja. Vrlo pažljivo se odnosimo prema svom suverenitetu i nezavisnosti. To je glavno obeležje naše države. Jermenija je miroljubiva zemlja i mi smo miroljubiva nacija. Naravno da možemo, ako je neophodno, i da se branimo. Ali gajimo tesne veze sa Rusijom i siguran sam da će se one još produbiti. Uz to imamo dobre odnose sa EU koje takođe želimo da razvijamo. Hoćemo da razvijamo i odnose sa SAD, Iranom, Gruzijom i svim zemljama koje su za to zainteresovane“, istakao je Pašinjan.

On je istakao i da njegova vlada želi da garantuje moć naroda, a ne moć grupe pojedinaca.

“Niko to ne treba da sprečava. Ali nećemo se boriti ni protiv koga. Oligarsima tokom naše revolucije uopšte nije pošlo za rukom da utiču na političku situaciju u zemlji. Jer narod je uzeo moć u ruke i nema nameru da je ispusti“, rekao je Pašinjan,

Pašinjan je političar i novinar koji je predvodio demonstracije nakon kojih je dugogodišnji vlastodržac Serž Sargsjan odstupi sa vlasti. Izabran je za premijera 8. maja iako njegova liberalna koalicija Jelk nakon prošlogodišnjih izbora ima samo devet mandata u parlamentu. Osuđen je na sedmogodišnju zatvorsku kaznu zbog navodne odgovornosti za proteste iz 2008, ali je amnestiran 2011. godine.