"Logično da Zapad prihvata Vučića, da su rekli Đinđiću..."

On je ocenio i da je propušteno deset godina, kao i da je Brisel napravio grešku što ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću nije predložio da Srbija zajedno sa Hrvatskom postane članica zajednice evropskih država.

Jović ističe da bi se moglo reći da se Mađarska i Poljska, po pitanju demokratije, slobode štampe i vladavine prava ne razlikuju mnogo od Srbije, Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana.

“Zemlje Zapadnog Balkana mogle bi to iskoristiti da ukažu na to da nema prevelikog opravdanja da ih se drži izvan Evropske unije, s obzirom da su razlike između njih i pomenutih zemalja sada relativno male. Kada sam rekao da Evropska unija više nema tako veliku magnetsku moć, mislio sam na obnovu nacionalizma, ksenofobije, rasizma, teokratije i autoritarnog vladanja u samim zemljama Evropske unije. Ja sam zagovornik brzog ulaska svih zemalja Zapadnog Balkana - i to odjednom, ne jedna po jedna”, navodi Jović.

Prema njegovim rečima, porast autoritarnih tendencija u zemljama Zapadnog Balkana delom je i posledica frustracija koje su nastale zbog toga što Brisel već skoro trideset godina drži te zemlje izvan Evropske unije.

“Što duže bude trajao proces pristupanja Evropskoj uniji - veća će biti moć autoritarnih lidera, a javno mnjenje će se sve više okretati u drugim smerovina - prema Rusiji, Turskoj i Americi, što jesu alternative Evropskoj uniji. Amerika je alternativa Evropskoj uniji i u Bosni i Hercegovini, i u Albaniji i na Kosovu, a pretpostavljam i u Makedoniji. Javno mnjenje u Srbiji i Republici Srpskoj prilično se okrenulo prema Rusiji, a javno mnjenje Bošnjaka se okreće prema Turskoj. Zato mislim da je pogrešno govoriti da nema alternative, mada je za mene Evropska unija još uvijek najbolja opcija”, rekao je Jović.

Dodao je i da ne postoji nikakvo jasno obećanje da će Srbija ući u EU, ni u skorije vreme ni uopšte.

“Ne pominje se datum čak ni na nekoj deklaratornoj razini. Tako da mi se čini da je logično što nema velikih pritisaka na Vučića, Đukanovića i bosanskohercegovačke lidere, s obzirom da Evropska unija trenutno nema nikakvu veliku šargarepu da bi imala veliki štap. Drugo, postavlja se pitanje šta je u Srbiji alternativa Vučiću? Srbija trenutno izgleda kao da nema opoziciju. To je jednim delom rezultat Vučićevog razaranja opozicije, jer je glavni cilj vladara kao što je Vučić da dugotrajno onemoguće bilo kakvu alternativu, kako bi trajno ostali na vlasti. Vučić je u tome uspešniji nego Milošević, a s druge strane - to je i zasluga srpske opozicije čiji su rezultati katastrofalni. Možda bi Angela Merkel više volela da na čelu Srbije vidi nekog drugog, ali koga drugog kad Vučić osvaja preko 50 posto glasova i apsolutno kontrolira Srbiju. Ko je opozicija Vučiću u Srbiji danas? Iz ovoga što vidimo danas opozicija Vučiću uglavnom dolazi od strane onih koji se nalaze još desnije od njega. Oni su manje proevropski i više proruski, oni su protivnici bilo kakvog kompromisa sa Albancima i zagovornici su teokratske, mistične Srbije. Tako da je na neki način logično zašto Zapad prihvata Vučića. Treće, mislim da Evropska unija ima neku vrstu griže savesti zbog onoga što je ranije radila u Srbiji, mada nisam siguran da je toga do kraja svesna. Radi se o tome da je Brisel propustio da Zoranu Đinđiću u vreme kada je bio premijer ponudi nešto sasvim konkretno. Na primer, da mu kaže: “Gospodine Đinđiću, mi podržavamo vašu vladu i Srbija će istovremeno sa Hrvatskom ući u EU“. Đinđić je bio premijer od 2001. do 2003. godine. Hrvatska je ušla tek 2013. godine. Da je Srbiji 2002. rečeno: “Ući ćete zajedno sa Hrvatskom“, čitav niz problema bio bi razrešen. To se, međutim, nije dogodilo”, ističe Jović.

Profesor dodaje i da je deset godina propušteno.

“A to da dugotrajno ulaženje u Evropsku uniju pogoduje autokratskim liderima je tačno. Mnogi od njih se ponašaju kao da su oni garanti ulaska njihove zemlje u EU - i ako njih nema, onda neće biti ni članstva u Evropskoj uniji. Oni zapravo koriste dugotrajnost tog procesa, da bi dugotrajno ostali na vlasti. Majstor u tome je Milo Đukanović, koji sebe smatra garantom proevropske, demokratske i prozapadne Crne Gore i misli da treba da ostane na njenom čelu sve dok ona ne uđe u EU. Pa ako to bude trajalo sledećih dvadeset godina, onda će to značiti dvadeset godina opravdanja za njegovu vlast”, kaže Jović.