Opet panika u Evropskoj uniji – šta se "kuva" u Italiji?

Vlada u ponedeljak treba da bude formirana, a bojazan postoji zbog njenog programa odbacivanja “stezanja kaiša” i ulaganja u rast privrede i po cenu povećanja ionako ogromnog javnog duga i budžetskog deficita.

Ukoliko drugačije ne odluči italijanski predsednik Serđo Matarela, vlada, koju će formirati pokret 5 zvezdica i Liga sever koji traže, pored ostalog, proterivanje pola miliona ilegalnih imigranata iz Italije, trebalo bi da prione i na “hitno ukidanje sankcija Rusiji”.

Jer, kako stoji u programu buduće italijanske vlade, Rusija je bitan “ekonomski i trgovinski partner Italije”, a nužno je i obnoviti punu saradnju s ruskim predsednikom Putinom, jer je Moskva “strategijski sagovornik” Rima i Evrope u svetskim žarištima poput Sirije i Libije.

Institucije EU se istovremeno već spremaju za odbranu od sankcija koje je nagovestio američki predsednik Donald Tramp zbog izgradnje gasovoda Južni tok 2.

Trump je, sve govori, rešen da kazni EU i njene kompanije i zato što odbacuju američku oštru politiku prema Iranu.

Ove događaje u samoj Uniji i posebno novo zaoštravanje u odnosima EU-SAD, kao i velike promene na svetskoj političkoj pozornici, komentatori u Uniji i evropski diplomatski zvaničnici vide i kao znak da će se zaoštriti podele unutar EU i možda dovesti do izvesnog preuređivanja strategijskih odnosa bar ključnih članica Unije sa Rusijom.

Tome u prilog se ukazuje na to da su izgradnju gasovoda Južni tok 2 i valjanost sporazuma Zapada, Rusije i Kine s Iranom o sprečavanju razvoja nuklearnog oružja podržali na sastanku u petak u Sočiju šef ruske države Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Šef Bele kuće preti i odmazdom evropskim kompanijama ako ne odustanu od poslova u Iranu, jer je Vašington odlučio da zavede oštre sankcije Iranu zato što smatra da Teheran krši sporazum o zabrani proizvodnje nuklearnog oružja koji je sklopio sa Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, Kinom i SAD.

Kancelarka Merkel i predsednik Putin su u Sočiju veoma odlučno podržali taj sporazum jer smatraju da je dobar i da ga Teheran poštuje.

Tramp je doslovce ucenio Nemačku i celu EU zahtevom da se odustane od Južnog toka 2, o nastavku čije izgradnje su se u Sočiju dogovorili nemačka kancelarka Merkel i ruski predsednik Putin, iako se tome jako protivi izraženo antiruski blok u EU - Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Švedska i Danska, ali najviše Vašington.

Tramp smatra da će Južni tok 2, vredan 11 milijardi evra, samo pojačati zavisnost EU od uvoza ruskog gasa i nudi, za uzvrat, da se Evropa okrene kupovini, inače skupljeg, američkog gasa iz uljnih škriljaca.

Vašington i njegovi saveznici unutar EU kao veliku zamerku navode to da Južni tok 2 potpuno izbacuje iz igre Ukrajinu, dosad ključnu tranzitnu zemlju za dotur ruskog gasa EU, koja je od toga zarađivala oko 350 miliona evra godišnje.

To je sada, bar delom, uklonjeno kao razlog jer Angela Merkel je, izgleda, ubedila Putina da se delom priliv gasa odvija preko Ukrajine i kad Južni tok 2 proradi 2019, za kada je ruska kompanija Gazprom predvidela da obustavi prenos gasa preko ukrajinskih zastarelih gasovodnih postrojenja koja traže velika sredstva za obnovu koje Gazprom nije spreman da izdvoji.

Prema pisanju Volstrit džornela, predsednik Tramp je nedavno kancelarku Merkel u Vašingtonu ucenio da, ukoliko ne odustane od izgradnje Južnog toka 2, SAD neće odustati od zavođenja visokih carina na uvoz evropskog aluminijuma i čelika, što obuhvata i dodatne velike takse na plasman nemačkih automobila na američko tržište.

A oči i misli pune velikih briga su u EU uperene naročito na sutrašnji dan i Rim, kada predsednik Matarela treba da odluči da li će za sastav nove vlade dati zeleno svetlo pokretu 5 zvezdica i Ligi sever, koje su dosad iskazivale otvoreno protivljenje ne samo daljoj integraciji EU, već su u nacrtu programa predvideli i da Italija, treća po snazi ekonomija u evrozoni, izađe iz evra ako bi o tome na referendumu odlučili građani.

Francuski ministar ekonomije Bruno Lemer je danas dramatično upozorio da će, “ukoliko nova italijanska vlada preuzme na sebe opasnost da ne poštuje obaveze o smanjivanju duga, budžetskog deficita, ali i ozdravljenja banaka, celokupna finansijska stabilnost zone evra biti ugrožena”.

Italijanski i analitičari u EU objašnjavaju da se do ove prelomne tačke u Italiji došlo i zato što su građani na izborima glasali za dve populističke stranke jer su one naglašavale da će sve učiniti da sruše dosadašnji poredak krajnje korumpiranih i birokratizovanih stranaka koje su pokazale da jednostavno nisu u stanju da zemlju i narod izvuku iz stalnih kriza, uključujući i to da spreče navalu ilegalnih migranata.

Istraživanja javnog mnjenja su, u decembru 2017, pokazala da samo 10 odsto Italijana ima poverenje u političke partije pa su na izborima mnogi dali glasove pokretu 5 zvezdica i Ligi sever iz protesta i “zato što ovi bar dosad nisu mogli danas lažu”, a i zato što žestoko kritikuju “briselsku birokratiju” koja nameće samo “stezanje kaiša” na račun širokih slojeva, a banke i bogati se još više bogate.

Ono što isto tako veoma brine institucije, vlade i političare u EU, koji smatraju da je sad prelomni trenutak da se ekonomski i finansijski ojača bar evrozona, jeste to da će nova italijanska vlada, zbog “antievropskih stavova” naići na podršku sličnih snaga i stranaka u drugim zemljama Unije.

Takođe to može povećati već vidljive podele sever-jug, odnosno na bogate i siromašne članice evropskog kluba.