Poslanici za komisiju o posledicama NATO bombardovanja

Beograd -- Poslanici u Skupštini Srbije uglavnom su podržali formiranje komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.

Izvor: Beta
Podeli
Thinkstock
Thinkstock

Oni su istakli da je neophodno da u toj komisiji budu predstavnici stručnih institucija.

Opozicija je kao problem istakla i to što Srbija nema pune nadležnosti na teritoriji Kosova i Metohije gde je bačeno najviše osiromašenog uranijuma, te da je nejasno kako će raditi tom terenu istraživanja.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić rekla je da podržava formiranje te komisije, ali da je greška što je za predsednika predložen poslanik iz vladajuće većine, što ona smatra propagandom.

Da bi se dokazale posledice bombardovanja, prema njenim rečima, potrebna je saradnja sa teritorijom na kojoj Srbija nema pune nadležnosti, gde je najviše osiromašenog urnijuma bačeno, i da samo tako može da se bave posledicama ozbiljno.

Takvo viđenje imao je i poslanik Nove stranke Zoran Živković, koji je rekao da nema dileme o tome da je formiranje komisije potrebno, ali pitao kako će komisija sa timovima raditi na Kosovu i Metohiji.

On je rekao i da u komisiji moraju biti predstavnici svih stranaka i stručnjaci i ocenio da je predug period da prvi izveštaj o radu komisije, kako je predviđeno, bude tek 2020.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj takođe je ukazao da su osiromašenim uranijumom gađani najviše Kosovo i Metohija i okolina Bujanovca i Preševa, gde su najveće žrtve Albanci, odnosno "prijatelji NATO i saveznici koje su gurnuli u pobudnu protiv Srbije u građanski rat a potom ovako unakazili".

Poslanik Sprske napredne stranke Darko Laketić koji je predložen za predsednik te komisije rekao je, da je već stupio u kontakt sa kolegama sa Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i sa zdravstvenim ustanovama severno od Ibra, ali da će dobiti i informacije južno od Ibra od zdravstvenih ustanova gde se leče Srbi.

“Pokušaću da dođem do informacija i svih relevantnih podataka sa svih mesta", istakao je Laketić.

Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić rekao je da podržava obrazovanje komisije, ali da bi Skupština istraživanje o posledicama uticaja upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja 1999. trebalo većinski da prepusti stručnjacima.

Aleksić je kazao da bi Skupština Srbije svoj rad trebalo da usmeri na donošenje zakona koji bi unapredili rad zdravstvenih institucija sa posebnim ulaganjem u opremu i edukaciju lekara za rano otkrivanje karcinoma.

Šef vladajuće poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević rekao je da je važno da javnost zna da će komisija svoj rad zasnivati na naučnim činjenicama i relevantnim već izvršenim istraživanjima.

Poslanica Dosta je bilo Branka Stemanković rekla je međutim da ono što je vladajuća većina danas stavila na dnevi red "jeftin" pokušaj spinovanja javnosti da se ne priča o pravim problemima, nego da se zamajavaju građani "nekim visoko umnim temama koje im ne rešavaju egzistencijalne probleme".

"Gde će vam duša", upitala je Stamenković.

Ona je rekla i da bi mogle mnoge druge komisije da se formiraju koje bi se bavile uticajem "na primer siromaštva na zdravlje građana, stres i uticaj farmaceutskog lobija na stanje zdravstevnog sistema".

"Građane Srbije koji dobiju malignu bolest verujte mi, malo zanima da li je to posledica osiromašenog uranijuma, da li je to posledica azbesta kojeg imamo svuda u zgradama ili posedica pušenja. Njih interesuje kako da se leče i da li mogu dostojanstveno da se leče", istakla je Stamenković.

Njeno izlaganje naišlo je na reagovanje poslanika SNS Aleksandra Martinovića koji je kazao da je diskusija "mizerna, bedna i konfuzna" i da je on 1999. podržavao Vladu Srbije koja je branila SRJ od NATO bombardovanja i da bi to učinio i danas.

Rasprava nije prošla ni bez dobacivanja i etiketiranje da je neko izdajnik, što je ovog puta iz poslaničke klupe upućeno poslaniku DS Radoslavu Milojičiću.

Politika

strana 1 od 8645 idi na stranu