Han: Dogovor pišu Beograd i Priština

Prema njegovim rečima, dugoročno rešenje za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na međunarodnom pravu. "Sledeći korak je podizanje normalizacija na sveobuhvatni nivo, a na dvema stranama je da uz pomoć Federike Mogerini definišu sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma", kaže Han.

Komesar Han je u razgovoru za Tanjug ocenio da je dosadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini doveo do značajne normalzacije odnosa dve strane.

”Predsednici Hašim Tači i Aleksandar Vučić su u julu 2017. godine kroz dijalog kome posreduje visoka predstavnica Federika Mogerini počeli rad na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa u formi pravno obavezujućeg sporazuma. Tokom godina dijalog je doveo do značajne normalizacije odnose između Beograda i Prištine, a sledeći korak je da se ta normalizacija dovde na sveobuhvatni nivo. Na dvema stranama je da uz pomoć Federike Mogerini definišu sadržaj tog pravno obavezujućeg sporazuma”, objašava Johanes Han.

Han ponavlja da će od sveobuhvatne normalizacije odnosa dobrobit imati i Beograd i Priština i da će to biti od vitalnog interesa za nastavak njihovog evropskog puta. Komesar za pregovore o pristupanju je povodom medijskih spekulacija da je u rešavanju kosovskog pitanja ”u igri” i moguća zamena teritorija ocenio da ne veruje da strane u dijalogu žele da o svojoj pregovaračkoj strategiji diskutuju preko medija.

”Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kome posreduje EU za cilj ima pormociju održive saradnje između dve strane, pomoć u ostvarenju napretka na putu ka EU i poboljšanje života ljudi. To je ono što se računa. Dugoročno rešenje podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na medjunarodnom pravu”, zaključio je komesar Han.

Johanes Han kaže da ono što EU sada očekuje u okviru dijaloga jeste da se dogovor o Zajednici srpskih opština u potpunosti primeni bez odlaganja.

”Dogovor predviđa da se nacrt statuta Asocijacije odnosno Zajednice izradi za četriri meseca od početka rada na nacrtu. Kosovski premijer dao je mandat upravljačkom timu da počne rad na nacrtu 4. aprila što znači rok do 4. avgusta”, kaže komesar za proširenje.

Han nije odgovorio na pitanje Tanjuga šta će biti ukoliko se zacratni rok za izradu statuta ZSO probije niti da li će takav čin obesmisliti ceo tok dijaloga. Kada je reč o predstojećem samitu EU Zapadni Balkan koji se održava 17. maja u Sofiji komesar Johanes Han u intervjuu za Tanjug kaže da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU i Zapadnog Balkna.

”Cilj samita je da unese novu energiju u odnose EU i Zapadnog Balkana. Samit će potvrditi evropsku perspektivu Zapadnog Balkna i fokusirati se na program povezivanja. Bolje povezivanje koje obuhvata puteve, železnicu, energetske mreže, ali i digitalno tržište, ekonomsku integraciju kao i međuljudske kontakte ključ je za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala regiona”, kaže komesar za pregovore o proirenju Johanes Han.

Pored mnogih komentara da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU, kao i da novi nacrt budžeta EU do 2027. godine nije predvideo novac za eventualne buduće članice, komesar Han za Tanjug kaže da ”porširenje ostaje ključuno u odnosima EU prema Zapadnom Balkanu” i da se to reflektuje i kroz Stregiju proirenja i novi budžet EU.

”Kao prvo predložena nova konstrukcija diplomatskih instrumenta EU fokusira se na prioritete što uključuje i Zapadni Balkan i povećava fondove za taj region. Istovremeno član 19 predloženog budžeta crno na belo kaže da će biti preradjen ukoliko dodje do prijema novih članica. Tačno to se dogodilo i kada je Hrvatska 2013. godine ušla u EU”, zaključio je komesar Han.