"Tačno, palio sam kuće u BiH 1993... Spontano"

"Jednu, najviše dve kuće sam spalio u rejonu sela Ljeskovik", rekao je zaštićeni svedok RFJ-083, koji je, po sopstvenim rečima, u okolini Skelana tada bio kao pripadnik Posebnih jedinica policije (PJP) Resora javne bezbednosti (RJB) MUP Srbije.

U izjavi tužilaštvu svedok je opisao da su kuće paljene u operaciji "čišćenja" sela u Podrinju, koju su predvodile Crvene beretke Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, kojima je "rukovodio" Frenki Simatović, u sadejstvu s njegovom jedinicom.

Svrha paljenja sela bila je da se "spreči povratak Muslimana" koji su sela napustili usled granatiranja iz Srbije i pred napadima Crvenih beretki, svedočio je RFJ-083 u glavnom iskazu u utorak.

Stanišić, tadašnji načelnik SDB Srbije, i Simatović, prvi komandant Crvenih beretki, optuženi su za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Simatovićev branilac Vladimir Petrović danas je, u unakrsnom ispitivanju, pitao svedoka ko je naredio da se kuće pale.

"Do toga je došlo spontano, svi su to radili. Ko je naredio, ja ne znam, ali je to rađeno", odgovorio je RFJ-083.

On je izjavio da je njegova jedinica PJP, prateći Crvene beretke, učestvovala u spaljivanju sela Ljeskovik, Osmače i Karačići kod Skelana. Tokom boravka u BiH, policajci iz Srbije su, kako je rekao svedok, slušali uputstva i naređenja Crvenih beretki.

Na sugestiju Simatovićevog branioca, svedok je, međutim, potvrdio da je muslimansko stanovništvo, zajedno sa vojskom, napustilo ta sela pre nego što su Crvene beretke u njih ušle.

"Znači, bežali su od rata, razaranja, nasilja, smrti", sugerisao je advokat Petrović, a svedok je to prihvatio kao tačno.

RFJ-083 kazao je da za 12 dana, koliko je bio u BiH, nije video ni neprijatelje, ni muslimansko stanovništvo, niti je ispalio ijedan metak, zato što su on i njegove kolege pružale "pozadinsku podršku" Crvenim beretkama i nisu učestvovale u njihovim akcijama.

Osvrćući se na svedokov iskaz da "Crvene beretke nisu poštedele nijedno selo na koje su naišle", Simatovićev branilac sugerisao je da je nemoguće da je to učinilo "10-15 Crvenih beretki" kojima je, po iskazu RFJ-083, bio pridodat njegov vod PJP.

Svedok je, međutim, uzvratio da je na širem području, tokom te operacije, bilo još Crvenih beretki, kojima su bili pridodati drugi delovi jedinice od 200 policajaca PJP pridošlih iz Srbije.

RFJ-083 potvrdio je, odgovarajući na pitanja branioca, da je Simatovića prvi put video ove nedelje u haškoj sudnici.

Rekao je i da je za Simatovićevo ime čuo prvi put 1992, ali da je saznao šta on radi tek kada se vratio iz akcije u BiH s proleća 1993.

Advokat Petrović je, na to, citirao pisanu izjavu u kojoj je svedok haškim tužiocima, pre dve godine, rekao da je "i pre nego što je otišao u BiH bilo opštepoznato da je Frenki Simatović vođa Crvenih beretki".

Na pitanje zašto to nije ispravio, ako je netačno, RFJ-083 odgovorio je da je "moguće da je o Simatoviću imao saznanja i pre odlaska u BiH, mnogo je vremena prošlo".

Kao dokaz za tvrdnju da su Crvene beretke tada bile jedinica MUP Republike Srpske (RS), Simatovićev branilac predočio je naređenje kojim ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić postavlja Radojicu Božovića za komandanta policijskog odreda.

Svedok, koji je ranije rekao da su mu Crvene beretke prenele da im je komandant "izvesni Božović", prihvatio je da je, po dokumentu, Božović dobijao naređenja od MUP RS.

Upitan kako to da su se pripadnici PJP iz Srbije potčinili njima nepoznatim Crvenim beretkama u Istočnoj Bosni, iako su imali svoj štab u obližnjoj Bajinoj Bašti kojim je komandovao policijski general Obrad Stevanović, RFJ-083 je odgovorio:

"To morate da pitate Stevanovića kako se to dogodilo da se jedna regularna jedinica potčini takvoj jedinici. Zbog toga sam iz revolta i napustio policiju".

Na pitanje da li su tokom boravka u Bosni slušali komandu Stevanovića ili Crvenih beretki, svedok je rekao: "Isključivo Crvenih beretki".

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno u utorak 15. maja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić (67) i Simatović (67) počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.

Ponovljeno suđenje počelo je 13.juna 2017. godine.