"Crvene beretke proterivale i palile, i ja sam učestvovao"

Međutim, tvrdila je da je ta jedinica bila pod komandom Resora javne bezbednosti, a ne Službe državne bezbednosti. Svedok optužbe, bivši srpski policajac čija je jedinica u BIH tada "sadejstvovala" sa Crvenim beretkama, ostao je, međutim, pri iskazu da su Crvene beretke bile jedinica SDB Srbije, kojom je rukovodio drugooptuženi Franko Simatović.

Stanišić, tadašnji načelnik SDB Srbije, i Simatović, prvi komandant Crvenih beretki, optuženi su za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije muslimanskog i hrvatskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

U jučerašnjem glavnom iskazu, zaštićeni svedok RFJ-083 izjavio je da Crvene beretke SDB Srbije, u martu 1993., proterivale Muslimane u Istočnoj Bosni, spaljujući i pljačkajući sela.

Rekao je da je i on učestvovao u toj operaciji, kao pripadnik Posebne jedinice policije (PJP) RJB MUP Srbije koja je u Bosnu upućena kao podrška Crvenim beretkama.

U današnjem unakrsnom ispitivanju, Stanišićev branilac Vejn Džordaš tvrdio je da svedok "nema dokaza" da je SDB Srbije "angažovao" Crvene beretke u okolini Skelana, u BiH. "Niko vam nije rekao da deluju pod komandom Jovice Stanišića... ni da ga je zaposlila SDB Srbije", sugerisao je Džordaš.

Svedok je potvrdio da mu niko od Crvenih beretki nije rekao da mu komanduje Stanišić, ali je ponovio da je iz razgovora s njima zaključio da su "oni angažovani od SDB Srbije pod rukovodstvom Frenkija Simatovića i da im je komandant izvesni Božović".

Radojica Božović bio je jedan od zapovednika Crvenih beretki koje su delovale, a, po optužnici, i počinile zločine, u Hrvatskoj i BiH.

Stanišićev branilac sugerisao je, zatim, da su Crvene beretke, kao i pripadnici svedokove jedinice PJP, u BiH bile pod komandom policijskog generala Obrada Stevanovića, zapovednika specijalnih jedinica RJB MUP Srbije, čiji je štab, za vreme operacije kod Skelana, bio u obližnjoj Bajinoj Bašti, u Srbiji.

"Za moju jedinicu, Stevanović jeste bio komandant, a za Crvene beretke to ne mogu da kažem", uzvratio je svedok.

RFJ-083 je odgovorio da "ne zna" odgovor na pitanje advokata Džordaša da li je policija Republike Srpske (RS) u dokumentima komandanta Crvenih beretki Božovića smatrala "pripadnikom RJB MUP Srbije".

Na osnovu dokumenata Vojske RS, Stanišićev branilac sugerisao je i da su Crvene beretke u Skelanima i okolini bili "dezerteri", "elitni pljačkaši", da su se nedostojno ponašali i da nisu bili ni pod čijom kontrolom.

"Postavlja se pitanje čiji hleb jedu i za čije interese služe", pročitao je Džordaš iz izveštaja VRS o Crvenim beretkama iz jula 1993.

RFJ-083 odgovorio je da su se pripadnici njegove jedinice PJP tokom delovanja u Bosni "ponašali po zakonu", za razliku od Crvenih beretki.

Stanišićeva odbrana sugerisala je i da je delovanje Crvenih beretki i PJP MUP Srbije bilo legitimna zaštita granica Srbije posle napada snaga Armije BiH pod komandom Nasera Orića na Skelane, koji je zahvatio i teritoriju Srbije, u januaru 1993.

Svedok je u odgovoru konstatovao da se "ni u jednom slučaju ne obezbedjuje granica Srbije na teritoriji druge republike".

Danas započeto unakrsno ispitivanje svedoka RFJ-083, odbrana drugooptuženog Simatovića nastaviće sutra.

Zločini za koje su optuženi Stanišić (67) i Simatović (67) počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.

Ponovljeno suđenje počelo je 13.juna 2017.