Svedok o "Hijenama" pod kontrolom Frenkija

Branioci bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Stanišića i njegovog pomoćnika Simatovića prethodno su tražili da svedočenje bude otvoreno za javnost, ali je raspravno veće to odbilo.

Simatovićev branilac Vladmir Petrović ocenio je da je ono što je svedok naveo u pisanoj izjavi "potpuno neverovatno i fantastično" i da je, stoga, u interesu pravde da njegov iskaz bude javan.

Petrović je kazao i da svedok u izjavi navodi "Hijene" kao jedinicu za koju tvrdi da je bila pod Simatovićevom komandom, a da ni na prvom, ni na ponovljenom suđenju niko to nije pomenuo.

Odbijajući zahtev odbrane da iskaz svedoka bude javan, predsedavajući sudija Barton Hol ostavio je otvorenom mogućnost da njegovo svedočenje bude naknadno objavljeno.

Svedočenje na zatvorenoj sednici najviši je nivo zaštite identiteta svedoka u procesima pred sudskim Mehanizmom u Hagu, pravnim naslednikom Haškog tribunala, koji sudi Stanišiću i Simatoviću.

Prvooptuženi Stanišić ne prisustvuje suđenju jer je, zbog bolesti, na privremenoj slobodi u Srbiji od jula prošle godine. Boravak na privremenoj slobodi, raspravno veće, početkom ove godine, produžilo mu je do 19. aprila.

Drugooptuženi Simatović prisustvuje procesu u haškoj sudnici.

Suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno sutra.

Stanišića (67), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom.

Ponovljeno suđenje počelo je 13. juna 2017. U toku je izvođenje dokaza optužbe.