"Nijedan dokument ne potvrđuje da je Karadžić naredio..."

Odbrana Radovana Karadžića je u Hagu negirala da je on odgovoran za genocid u Srebrenici, u julu 1995.

Izvor: Beta
Podeli

Taj stav je iznet u nastavku rasprave o žalbi na presudu je Haški tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH.

"Srebrenica je najdokumentovaniji zločin u 20. veku... Ni jedan jedini od tih dokumenata ne potvrđuje da je Radovan Karadžić naredio streljanje... Radovan Karadžić je osuđen za zločin genocida koji nije počinio i mi od vas zahtevamo da tu presudu ukinete", rekao je Karadžićev branilac Piter Robinson.

Po žalbi branilaca, Karadžić nije znao za streljanje hiljada muslimanskih zarobljenika posle pada Srebrenice.

Tvrdeći da je osuđujuća presuda Karadžiću posledica mnoštva proceduralnih i činjeničnih grešaka i da prvostepeno suđenje nije bilo pravično, odbrana traži da se bivšem predsedniku Republike Srpske ponovo sudi.

Po braniocu Robinsonu, zaključak o Karadžićevoj krivici za genocid u Srebrenici, sudije su utemeljile na "svojoj interpretaciji jednog šifrovanog presretnutog razgovora" koji je Karadžić vodio telefonom.

Karadžić je razgovor, 13. jula 1995. - dva dana po padu Srebrenice - vodio sa svojim poverenikom za taj grad Miroslavom Deronjićem, koji ga je obavestio da je u obližnjem Bratuncu već oko 2.000 zarobljenih Muslimana i da se "još očekuje".

Po prepisu razgovora, čiji tonski zapis ne postoji, Karadžić je na to rekao da "sva roba mora biti smeštena u skladište pre podneva sutra... ne u skladišta tamo, nego na drugom mestu".

Raspravno veće je u presudi protumačilo da je Karadžić tako naložio da hiljade zarobljenika budu prebačeni u Zvornik, gde ih je Vojska Republike Srpske u narednim danima streljala.

Karadžićev branilac Robinson rekao je da za to nema drugih potvrdujujućih dokaza i da je zbog toga taj zaključak pogrešan.

Odbrana kao drugu moguću interpretaciju Karadžićevih reči navodi da se on zalagao za prebacivanje zarobljenika u vojni zarobljenički logor u Batkoviću kod Bijeljine.

Po odbrani, nepouzdan je i iskaz tadašnjeg oficira Vojske Republike Srpske Momira Nikolića, koji je posvedočio da mu je Deronjić preneo da je Karadžić naložio da zarobljenici budu prebačeni na streljanje u Zvornik.

"Karadžić je rekao da se zarobljenici prebace na drugo mesto, a ne u Zvornik, a sudije su taj zaključak izvele iz drugim dokazima nepotvrđenog iskaza Momira Nikolića", tvrdio je Robinson.

Nikolić je, inače, pred Haškim tribunalom 2003. priznao krivicu za zločine u Srebrenici i osuđen je na 20 godina zatvora, a potom je bio ključni svedok optužbe u više procesa.

Podsećajući da su sudije Tribunala u nekim od tih procesa Nikolićeve iskaze odbacile kao nepouzdane, Karadžićev branilac je naznačio da se "nijedan razumni presuditelj ne bi oslonio na Nikolićev iskaz u odsustvu drugih potvrđujućih dokaza".

Odbrana nedokazanim smatra i nalaz iz presude da je Karadžić "prihvatio zločinačku nameru" da se pobiju svi vojno sposobni Muslimani iz Srebrenice.

U nastavku rasprave, žalbu na prvostepenu presudu obrazlaže sam Karadžić, koji se na prvom suđenju branio sam.

Haški tribunal je Karadžića (72), 24. marta prošle godine, proglasio krivim za genocid u Srebrenici progon Muslimana i Hrvata širom BiH terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Ti zločini bili su počinjeni, po presudi, u okviru četiri udružena zločinačka poduhvata. Cilj sveobuhvatnog zločinačkog udruženja, po nepravosnažnoj presudi, bilo je trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa značajnih delova teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.

Ratni zločini

strana 1 od 1392 idi na stranu