DW: Merkelova ostaje "sama u kući"?

Da li nakon izbora, da li sporovima kao sa Španijom oko Pudždemona ili sa Britanijom zbog Bregzita – tek: Angela Merkel izgubila je evropske saveznike.

Izvor: Dojče vele
Podeli
Getty Images / Adam Berry
Getty Images / Adam Berry

Za nju će u svakom slučaju u budućnosti biti komplikovanije, piše Dojče vele.

Mađarska

Mađarska već godinama nije blizak saveznik nemačke kancelarke. Među evropskim šefovima vlada, Viktor Orban je možda najžešći kritičar izbegličke politike Angele Merkel. Orban vodi glavnu reč i među državama istočne Evrope koje se protive zahtevima Evropske unije za raspodelu izbeglica. On po mogućstvu želi etničku i homogenu Mađarsku i više moći za nacionalnu državu nego za Brisel. Zauzdao je pravosuđe i medije, čime provocira Evropsku komisiju. A nakon ubedljive pobede na izborima održanim u nedelju, Orbanova politika samo je potvrđena. Merkelova je Orbanu čestitala na izbornoj pobedi, što je odraz dobrih manira. Orbanova partija Fides u Evropskom parlamentu pripada istoj stranačkoj porodici kao i Demohrišćani Angele Merkel. Ali, između Merkelove i Orbana su ideološki svetovi. Nasuprot tome, Orban s aktuelnim nemačkim ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom neguje dobre veze, kao i nekada sa preminulim bivšim kancelarom Helmutom Kolom. Angeli Merkel je jasno barem toliko da Viktor Orban u narednom periodu neće biti njen saveznik.

Španija

Potpuno drugačije je u slučaju Španije. Do juče je konzervativni Marijano Rahoj bio jedan od najbližih saveznika Nemačke među evropskim partnerima. Španija je jedna od malobrojnih evropskih zemalja koja nema značajnu desničarsko-populističku partiju. No, te veze opteretilo je to što je nemački sud doneo odluku da se katalonski separatista Karles Pudždemon, koga Španija traži zbog pobune, pusti iz pritvora na slobodu, a nemačka ministarka pravosuđa iz redova SPD Katarina Barlej rekla da je ta odluka ispravna.

Kritičari upozoravaju da je presuda potkopala poverenje na evropskom nivou, jer je Nemačka na slobodu pustila Pudždemona za kojim je izdat evropski nalog za hapšenje. Bilo kako bilo, poverenje između dvoje šefova vlada nije narušeno kada je reč o pitanju Katalonije. Merkelova je uvek stavljala do znanja Rahoju da je protiv nezavisnosti Katalonije.

Italija

Angela Merkel se vrlo dobro slagala s premijerom s levog centra Đentilonijem i u njemu nalazila “Evropejca“ i reformatora. Ali, od parlamentarnih izbora u martu situacija se iz korena promijenila. Đentilonijeva Demokratska partija pretrpela je ozbiljan udarac. Pobedili su pre svih evroskeptici i desničarski populisti – Pokret pet zvezda i Liga. Oni su bili jasnog stava da ih nije briga za kriterijume stabilnosti EU, iako je Italija zadužena do guše. Šef Lige Salvini čak smatra da je uvođenje evra bila greška, iako više ne zahteva izlazak iz monetarne unije. A iako je još uvek nejasno kakvu će vladu dobiti Italija, Rim u svakom slučaju neće biti jednostavan partner Angeli Merkel, zbog toga što na mnogim poljima ne dele mišljenja, a moguće je da su čak i protivnici.

Austrija

Od decembra je u Beču na vlasti konzervativac Sebastijan Kurc sa svojom desno-populističkom FPÖ. Ta stranka se danas više ne zalaže za izlazak Austrije iz EU, ali je i dalje, kao i ranije, skeptična prema Evropskoj uniji. Austrijska vladajuća koalicija će se verovatno suprotstaviti svim pokušajima da se EU dâ više moći i više novca. S druge strane, Austrija ostaje pouzdan partner u politici stabilnosti. Najveća suprotnost Merkelovoj je striktna bečka antimigraciona politika. Kada je 2015. tadašnji kancelar Frajman podržao politiku Angele Merkel po pitanju otvorenih granica, Kurc se kao ministar spoljnih poslova izborio za zatvaranje Balkanske rute.

Ako se izuzmu države Višegradske grupe – Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka – danas nijedan evropski premijer ne zastupa tako strogu antiizbegličku politiku kao Kurc. Svaki kompromis s njim Merkelovoj bi teško pao. S druge strane, kritičari kancelarke na unutrašnjem planu, ministar unutrašnjih poslova Zehofer i ministar zdravlja Špan, već duže traže savez sa Sebastijanom Kurcom.

Velika Britanija

Angela Merkel strašno je žalila zbog britanske odluke da napusti Evropsku uniju. Sa njima EU napuštaju njene političke srodne duše. Pragmatizam umesto ideologije, kosmpolitizam umesto zatvorenosti, solidna privreda umesto pravljenja dugova – takvi osnovni postulati Londona bliski su i kancelarki i njenoj CDU. Velika Britanija u kojoj vladaju konzervativne partije, u evropskoj politici uvek je bila protivteža “jugu“. Zajedno sa Londonom, Merkelova je mogla da odbrani prekomerne zahteve za potrošnjom koji stižu sa juga EU. Velika Britanija, druga po veličini ekonomija EU, atomska sila sa pravom veta u Savetu bezbednosti, bila je moćan saveznik nemačke kancelarke. Ujedinjeno kraljevstvo će i nakon Bregzita ostati važan partner Nemačke, ali gubitak u evropskoj politici je enorman.

Holandija i druge “severne zemlje“

I Holanđani su tradicionalno nemački saveznici u Evropi. Kad god se radilo o tržištima, slobodnoj trgovini, konkurentnosti ili solidnim budžetima, holandska vlada je uvek bila uz Berlin. Slično razmišljaju i Danci, Šveđani, Finci, Irci, kao i baltičke zemlje. I to ih barem u ovom trenutku čini prirodnim saveznicima Merkelove. Ali svi oni brinu zbog najnovijeg nemačkog kursa u evropskoj politici. Na primer zbog predviđenog povećanja budžeta Evropske unije. Osim toga, Paket za spasavanje ESM bi, prema Angeli Merkel, trebalo da sa pojedinačnih država bude prenet na neku evropsku instituciju. Ako bi francuski predsednik Emanuel Makron sproveo svoje, onda bi evrozona dobila jedan jedinstven budžet i jednog ministra finansija. Te promene nadležnosti odbacuje osam severnih zemalja. One strahuju da će morati da plaćaju za tuđe propale privrede. Tih osam zemalja svoje kritike je aritkulisalo kroz zajedničko saopštenje izdato u martu ove godine. Merkelova će to teško moći da ignoriše.

Francuska

I Francuska pod predsednikom Emanuelom Makronom ostaje nepokolebljivi partner. Tako to barem predstavljaju nemačka savezna vlada i Jelisejska palata. Deo nemačkih političara Makrona vidi kao neku vrstu poslednjeg spasa za Evropu. Njegova iznenađujuće ubedljiva izborna pobeda pre oko godinu dana protiv desničarke Marin Lepen, u Berlinu je izazvala kolektivni uzdah olakšanja. Makron, smatraju, predstavlja veliki signal u novom evropskom proboju.

To čak stoji u berlinskom koalicionom ugovoru. Ali Makron i dalje čeka jasan odgovor Berlina na njegove ideje za reformu evrozone – jer među Demohrišćanima Angele Merkel raste sumnjičavost. Mnogi su uvereni da se u stvari radi o prebacivanju tereta na nemačke poreske obveznike. Tako to vide i opozicione stranke Liberali (FDP) i Alternativa za Nemačku (AfD). S druge strane, predsednik Makron je i u Francuskoj pod pritiskom. Poslednji talasi štrajkova pokazali su otpor njegovom programu liberalizacije. A u pozadini su i pretnje zbog evropskih izbora za godinu dana. Strahuje se da će u Evropski parlament tada ući još više desničarskih populista, evroskeptika ili čak antievropski nastrojenih poslanika. Ostaje malo vremena da se građanima ponude uspesi na osnovu kojih bi oni poverovali u vrednosti EU. Bez obzira na sve razlike, Merkelovu i Makrona ujedinjuje jedno: želja da se ojača Evropa. Oni su zato, više nego ikada, upućeni jedno na drugo.

Evropska unija

strana 1 od 19 idi na stranu