Milo Đukanović – "vlast je uvek tamo gde je on"

Milo Đukanović u nedelju obezbedio sebi još pet godina vlasti u Crnoj Gori, što ga svrstava u red lidera sa najdužim stažom na najvišim državnim funkcijama.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/AP
Foto: Tanjug/AP

Pročitajte još:

CG: Sve prebrojano - Đukanović 53,8%, Bojanić 33,5%

Đukanović proglasio pobedu na izborima: Nepobedivi smo

"Da sam na mestu Đukanovića, stideo bih se"

Njegova pobeda na predsedničkim izborima 15. aprila u Crnoj Gori ni za koga nije iznenađenje, a kako Tanjug navodi, "veliki broj građana Crne Gore smatra ga najvećim Crnogorcem posle Kralja Nikole".

Đukanović je u sedam mandata bio premijer Crne Gore, a ovo će mu biti drugi mandat na poziciji šefa države. U nekoliko navrata Đukanović se povlačio sa funkcije i ostajao samo lider stranke (DPS), koja je neprestano na vlasti od njenog osnivanja 1990.

I na ove izbore je izašao samo kao lider DPS, mada analitičari smatraju da je “vlast uvek tamo gde je on".

U kampanji je obećao bolji život građanima, ali i da će mu prioriteti biti identitet i suverenitet Crne Gore.

Iako su neretko neki mediji predviđali da njegova budućnost neće biti tako svetla, prognozirajući mu sudbinu nekadašnjeg hrvatskog premjera Iva Sanadera, drugi su smatrali da je samo dobar taktičar.

Taktika ili ne, Đukanović je dobio još jedan petogodišnji mandat i definitivno postao neprekisnoveni crnogorski vladar.

Inače, poreklom je iz ugledne nikšićke porodice koja ima “vladarsku tradiciju”. Otac Radovan bio je sudija i istaknuti komunistički funkcioner, a predak Blažo, po kome je Milo nazvao svog sina, bio je u vreme Kraljevine Jugoslavije ban Zetske banovine, a tokom rata gospodar Crne Gore, Boke Kotorske i Sandžaka kao general četničkih snaga koje su se borile na tim prostorima.

Đukanović je studirao ekonomiju, a Tanjug ističe da upućeni tvrde da mu je u karijeri možda više pomoglo “neformalno obrazovanje” koje je stekao tokom studentskih dana dok je, noseći vreće s brašnom i fizikališući za džeparac, upoznavao mentalitet i zakone ulice.

Osim toga, Tanjug o Đukanoviću piše i da je "brz, okretan, vešt političar i još veštiji govornik, težak protivnik o kome su čak i strani ambasadori, izlazeći iz njegovog kabineta, priznavali da ih je 'opio rečima'", kao i da je "uspeo da se od 1996. godine nametne kao pouzdan partner SAD i NATO", ali i da istovremeno ostvari veliko bogatstvo sebi i porodici, što su potvrdile i neke Forbsove liste najbogatijih.

Partnerstvo sa Vašingtonom ostvario je pred ulazak u obračun sa Slobodanom Miloševićem, kome je bio veran saveznik i zahvaljujući kome je 1991. prvi put postao premijer, najmlađi u Evropi (29 godina).

Nije baš naklonjen medijima i ne voli nezgodna pitanja, piše Tanjug.

"Mrlja” u Đukanovićevoj karijeri je, smatraju analitičari, dubrovačko ratište tokom 1991. godine, a njegova odbrana je da on nije izdavao nikakva naređenja, dodaju oni.

Njegova vlada priznala je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova I Metohije, 9. oktobra 2008. godine, dan nakon što je u Generalnoj skupštini UN to pitanje stavljeno u nadležnost Međunarodnog suda pravde.

Tim potezom Đukanović je definitivno “dodao so na nezalečenu ranu” Srbiji stvorenu crnogorskim osamostaljenjem, a iako su se odnosi od tada popravili, Đukanović ne krije stav da je "Srbija izgubila bitku za Kosovo".

Region

strana 1 od 3579 idi na stranu