Haški sud produžio privremenu slobodu Jovici Stanišiću

Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, optužen je, zajedno sa operativcem te službe Frankom Simatovićem-Frenkijem, za ratne zločine nad Hrvatima i Muslimanima, 1991-95.

Ponovljeni haški proces Stanišiću i Simatoviću počeo je u Hagu 13. juna prošle godine, a Stanišić je, zbog bolesti, na privremenoj slobodi u Beogradu od 21. jula 2017.

Po ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije. Pre nego što je pušten na privremenu slobodu, Stanišić se odrekao prava da prisustvuje procesu, na kojem ga zastupaju njegovi branioci.

Raspravno veće naložilo je lekarima sa beogradske Vojnomedicinske akademije, koji Stanišića leče, da nastave da sud redovno izveštavaju o njegovom stanju.

Donoseći odluku da produže Stanišićev boravak na privremenoj slobodi, sudije su konstatovale da se on do sada pridržavao svih propisanih uslova.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, nakon što su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Djindjića, Stanišića i saoptuženog Franka Simatovića Frenkija je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (67) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog sudjenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeno sudjenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je haški proces u kojem se utvrdjuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.