"Hladni rat je stigao na Balkan"

Beograd -- Hladni rat je stigao na Balkan, piše u novom broju "Nedeljnika" bivši zamenik šefa CIA za ovaj deo Evrope Stiven Mejer.

Izvor: Nedeljnik
Podeli
Ilustracija: Thinkstock
Ilustracija: Thinkstock

Kako navodi, Balkan je vekovima bio 'bure baruta' Evrope, iako se fitilj nalazio drugde - kao što je rekao Oto fon Bizmark, trideset godina pre nego što je započeo Veliki rat, 'Neka budala na Balkanu će sve zapaliti'...

"Hladni rat trebalo je da se završi kada se 1991. urušio Sovjetski Savez. Ali on se nikada nije završio, i veoma je živ na Balkanu. Nakon pada SSSR-a, Zapad, a posebno SAD, imao je savršenu priliku da pomogne kreiranje nove bezbednosne politike i struktura. Imali smo šansu da uklonimo sve stare institucije Hladnog rata i da pomognemo da se Evropa, Rusija i SAD pokrenu ka bezbednosnom aparatu pogodnom za 21. vek", piše u autorskom tekstu za Nedeljnik Stiven Mejer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan

Mejer piše da je, umesto navedenog, došlo do toga "da smo pogledali unatrag i izvukli lekcije s kraja Prvog svetskog rata".

"Na kraju Prvog rata, Zapad, a posebno Francuska i Britanija, okrutno su kaznile i ponizile poraženu Nemačku. Nemci su postali ogorčeni, ljutiti, i želeli su osvetu. Posledica je bio uzlet Hitlera i Drugi svetski rat - svega dvadeset kratkih godina po okončanju Prvog.

Slično tome, Zapad je po padu Sovjetskog saveza ponizio Rusiju i otpisao je kao veliku međunarodnu silu. Govorili smo Rusima da moraju da prihvate zapadnjačke političke i ekonomske modele. Slali smo 'eksperte' u Rusiju da ih 'nauče' kako da 'konstruišu istinsku' slobodnu demokratsku zemlju. Ali smo i zadržali NATO i doveli ga na granice Rusije, dok smo insistirali da Varšavski pakt mora da se sruši. Dok god je Boris Jelcin bio predsednik, Rusija je igrala po tom ritmu i pokušavala da prihvati politiku i institucije Zapada", piše Mejer za "Nedeljnik".

Autor piše da da je Rusija prolazila kroz duboku političku, ekonomsku i psihološku krizu, a da je netrpeljivost i bes prema Zapadu počeo je da raste u toj zemlji.

"Putin je imao drugačije poglede od Jelcina i odbacio je zapadnjačke norme i njihovu dominaciju. Posledica je bila novi smisao Rusije - ne u marksizmu i lenjinizmu, već u duboko konzervativnim i pravoslavnim vrednostima. Rusija je pod Putinom postala ljuta i agresivna, a Hladni rat, za koji se Zapad postarao da će trajati, prigrljen je i u Moskvi.

To nije ništa novo za Balkan. Vekovima je on bio igralište za odmeravanje snaga velikih sila. Ali to ima manje veze sa Balkanom kao Balkanom, a više sa lokacijom regiona. Vekovima je to bilo poligon za okršaj velikih evropskih sila. Interesi velikih carevina su se sticajem okolnosti lomili baš na Balkanu. To je mesto sukoba Otomanskog carstva, Austrijskog i Ruskog carstva. Zato su druge imperije - pre svega Britanci i Francuzi - takođe na oku držali Balkan i mešali se čak i ako nisu bili fizički prisutni u regionu. Posledično, Balkan je vekovima bio 'bure baruta' Evrope, iako se fitilj nalazio drugde. Kao što je rekao Oto fon Bizmark, trideset godina pre nego što je započeo Veliki rat, 'neka budala na Balkanu će sve zapaliti'..."

OPŠIRNIJI TEKST STIVENA MEJERA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 5. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

strana 1 od 116 idi na stranu