Zašto bi Putin otrovao špijuna pred izbore? Jer mu se može

Zbog trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja sinoć je održana i vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, koju je sazvala Velika Britanija.

Britanski zvaničnici u UN optužili su Rusiju za trovanje Skripalja i njegove ćerke Julije. Kako navode, Moskva je kriva za pokušaj ubistva, nazivajući slučaj nezakonitom upotrebom sile na teritoriji druge članice UN.

Skripalj i njegova ćerka nađeni su bez svesti u Solzberiju 3. marta. Britanski zvaničnici tvrde da su oboje otrovani nervnim agensom “novičok“, “sovjetskim izumom“. Oboje su i dalje u kritičnom stanju.

“U skladu sa činjenicama da je Rusija ranije proizvodila ovaj agens, britanska vlada je zaključila da je Rusija odgovorna za ovaj napad. Rusija nije prijavila postojanje", rekao je zamenik britanskog ambasadora pri UN Džonatan Alen.

Ambasadorka SAD u UN Niki Hejli rekla je da je napad u Solsberiju deo rastuće krize oko upotrebe hemijskog oružja i da Vašington stoji na strani Velike Britanije. I njen francuski kolega Fransoa Delatr je takođe izrazio "jasnu podršku" i "potpunu solidarnost Francuske" s Londonom, ali bez direktnog optuživanja Rusije.

Sve optužbe Moskva je negirala, a ambasador te zemlje u SB UN je rekao da je "tvrdnje britanske strane u slučaju Skripalja teško je komentarisati diplomatskim jezikom" i dodao da Rusija neće dozvoliti Velikoj Britaniji da razgovara jezikom ultimatuma.

A zašto bi Putin sve to radio?

Međutim, sa zaključkom zvaničnog Londona saglasio se i ruski naučnik koji je lično učestvovao u razvoju "novičoka", otrova navodno korišćenim u napadu na Skripalja. Reč je izuzetno opasnom nervnom otrovu izumljenom u Sovjetskom savezu, navodi Indeks.hr.

Kako je rekao za ABC, "nema sumnje" da je Putin odgovoran. "Kremlj poriče sve vreme, kao svi kriminalci - to ne znači ništa", dodao je ovaj hemičar koji danas živi u Nju Džersiju. Ali zašto bi ruski predsednik Vladimir Putin naredio atentat na "izdajnika" pred vlastite izbore, pita se Index?

Portal zatim ističe da bi se, ako se želi dati odgovor na to pitanje, mora sagledati širi kontekst. Rusija je, kako se ističe, bila posebno mesto za koje vrede drugačije zakonitosti.

Sovjetski savez, koji je većinu 20. veka predstavljao utopiju dobrom delu zapadne levice koja je zatvarala oči i pred masovnim i sistemskim zločinima ovog komunističkog režima, zamenila je Putinova Rusija, koja danas ima brojne fanove i na levici i na desnici. Oni u njoj vide herojsku protivtežu ratobornoj i često zapadnoj, odnosno američkoj hegemoniji - pri čemu zatvaraju oči pred njenom represijom unutar svojih granica te destabilizacijom i vojnim intervencijama u inostranstvu.

Indeks.hr zatim ističe i da je ruska politika takođe drugačija od one u drugim zemljama. U Rusiji, Putin nema s kim da se prepire, što je uobičajeno za kampanje, jer nema ozbiljnog protivkandidata.

Podseća se da je jedini pravi predizborni govor u stvari bio Puitinov govor o stanju nacije u kom je, ni manje ni više, oštro zapretio Americi, uz "koreografiju" video-zapisima o najnovijem oružju Rusije.

Takođe, ističe se da ovo nije prvi put da se Putin optužuje da stoji iza ubistva bivšeg kolege iz KGB-a i podseća da je i britanska istraga utvrdila pre par godina da je "verovatno" Putin taj koji je naredio i ubistvo Aleksandra Litvinjenka. Svemu tome treba dodati i konstantne provokacije Rusije upadima ruskih aviona u vazdušne prostore i "bliske susrete" sa avionima i brodovima NATO članica. Kako se ocenjuje, time Rusija ispituje do koje mere može izazivati zapadne zemlje a da one ne uzvrate na način koji bi zaista ugrozio Putinov režim. A ono za šta se do sad Putinu stavlja na "teret"- ubistvo Litvinjenka, a možda i drugih ruskih prebega i disidenata, uplitanje u američke izbore, učedstvovanje u ratu u Siriji na Asadovoj strani, uprkos svim osudama, apelima i pozivima na primirje UN-a, pokazuje da se Putinu "može sve što hoće", ocenjuje Indeks.hr.