15 godina od atentata: "Strela", pad DS i bez novih lica

Beograd -- Na današnji dan navršava se 15 godina od kada je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Izvor: B92
Podeli
Foto: EPA / Sasa Stankovic
Foto: EPA / Sasa Stankovic

Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek, kao i Zvezdan Jovanović koji je neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.

Politička pozadina ubistva Đinđića još nije otkrivena.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.

Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Izlažući ekspoze u Skupštini Srbije Đinđić je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja.

Osim toga, Đinđić je bio prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine, izabran u februaru 1997. kao kandidat koalicije "Zajedno". S te dužnosti je smenjen sedam meseci kasnije, na zahtev koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove.

Disident od studentskih dana

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.

Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pogrebna povorka koja se kretala ulicama Beograda imala je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Atentat 12. marta u 12.25

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25.

Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.

Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.

15 godina kasnije

15 godina nakon ubistva Đinđića njegova Demokratska stranka nalazi se u jednom od najtežih trenutaka u svojoj istoriji. Na beogradskim izborima demokrate su osvojile tek nešto više od dva odsto glasova čime je DS u glavnom gradu Srbije ostao ispod cenzusa.

Ostavke su nakon toga podneli šef beogradskih demokrata Balša Božović, kao i lider stranke Dragan Šutanovac.

Osim toga, 15. godišnjica Đinđićevog ubistva dolazi u trenutku u kojem potpunu vlast u zemlji na svim nivoima ima SNS Aleksandra Vučića i u kojem se u politici nova lica ili ne pojavljuju ili nestanu brže nego što je to iko očekivao.

Inače, kao i prethodnih godina, oni koji su bili uz Đinđića godišnjicu njegove smrti obeležiće u više kolona.

Porodica i rukovodstvo DS-a zajedno sa članovima, prijateljima i poštovaocima položiće vence i cveće na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana, dok će u dvorani Kulturnog centra Beograda biti održano finalno takmičenje u besedništvu "Besede u Zoranovu čast".

Liberalno-demokratska partija organizovaće tradicionalnu "Šetnju za Zorana". Planirana trasa šetnje je Simina ulica - Terazije - dvorište Vlade Srbije - Aleja zaslužnih građana.

Članovi Vlade Srbije položiće venac na spomen ploču u dvorištu Vlade, a u Domu omladine biće predstavljena knjiga "Portret političara u mladosti" u kojoj autor Dragan Lakićević Lakas prikazuje karijeru Zorana Đinđića od njegovog dolaska u Beograd do ulaska u politiku.

Podsećamo i da je rad "Strela" autora Mrđana Bajića izabran prošle godine na međunarodnom konkursu za izbor idejnog rešenja spomenika Zoranu Đinđiću.

Spomenik, koji će se nalaziti u renoviranom Studentskom parku u Beogradu biće visok 6,20 metara, belo-srebrne boje, u obliku strele. Kako je objavljeno prošle godine, plan je da spomenik bude privremeno postavljen 12. marta 2018. na Studentskom trgu.

Autor prvonagrađene skulpture je Mrđan Bajić, a saradnici su vajar Predrag Kešelj, arhitekta Petar Sazdanović, istoričarka umetnosti Marina Andrić.

Skulptura "Strela" će biti i zvučna instalacija iz koje će se čuti kratke sekvence, rečenice pokojnog premijera, kao i zvuci grada, a ova instalacija u okviru skulpture rad je Biljane Srbljanović uz saradnju sa dizajnerom zvuka Dobrivojem Miljanovićem i Vladimirom Riznićem.

Politika

strana 1 od 280 idi na stranu