Svedok na suđenju Stanišiću govorio o Crvenim beretkama

Oni su optuženi za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Iz reči zastupnika optužbe u kratkom otvorenom delu zasedanja, proizlazi da je današnji zaštićeni svedok dao iskaz o zbivanjima u opštini Bosanski Šamac s proleća 1992.

Bilo je planirano da svedočenje bude javno, uz zaštitu identiteta pseudonimom i elektronskim skrivanjem lica, ali je tužilaštvo jutros zatražilo da svedokov iskaz bude saslušan iza zatvorenih vrata.

Kao obrazloženje za taj zahtev, tužioci su naveli da je svedok već govorio na zatvorenoj sednici na suđenju ratnom predsedniku opštine i kriznog štaba u Bosanskom Šamcu Blagoju Simiću. Iskaz iza zatvorenih vrata neophodan je i zbog "svedokovog položaja u zajednici", naznačili su tužioci.

Veće predsedavajućeg sudije Bartona Hola je prihvatilo taj zahtev tužilaca, kojem se nisu protivili branioci Stanišića i Simatovića.

Svedočenje na zatvorenoj sednici najviši je nivo zaštite identiteta svedoka u procesima pred sudskim Mehanizmom u Hagu, pravnim naslednikom Haškog tribunala.

Haški tribunal je 2006. Blagoja Simića osudio na 15 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u toj opštini.

Po optužnici protiv Stanišića i Simatovića, specijalna jedinica SDB Srbije, poznata kao "Crvene beretke", učestvovala je u zauzimanju Bosanskog Šamca, u aprilu 1992, i zločinima nad nesrpskim stanovništvom, ubistvu 16 Muslimana u selu Crkvine, početkom maja te godine.

Prvooptuženi Stanišić ne prisustvuje suđenju jer je, zbog bolesti, na privremenoj slobodi u Srbiji od jula prošle godine. Boravak na privremenoj slobodi, raspravno veće nedavno mu je produžilo do 19. aprila. Drugooptuženi Simatović prisustvuje procesu u haškoj sudnici.

Suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno u utorak, 6. marta.

Tada će svedočenje započeti vojni ekspert optužbe Rejno Tunens čije će svedočenje trajati tri radne nedelje, najavio je danas tužilac Daglas Stringer.

Stanišića (67), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. godine Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala je 15. decembra 2015. godine prihvatilo ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da se proces ponovi pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.