Dačić: Ne šaljite nam arogantne poruke, ne vređajte nas

Dačić, koji učestvuje na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i država kandidata u Sofiji, rekao je da kada su u pitanju bilateralni sporovi, stav EU je da neće da uvozi nestabilnost i da konačna rešenja treba da se nađu pre pristupanja. Mora, međutim, kazao je, da konstatuje da to pravilo dosad nije poštovano.

"Između Slovenije i Hrvatske se vodi veliki granični spor. Kako to da ovo pravilo nije tada poštovano?", zapitao je Dačić i dodao da bi s druge strane zamolio sve kolege da poštuju zajednički stav EU.

"Apsolutno je kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu arogantne poruke da (Srbija) mora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", istakao je šef srpske diplomatije.

Želeo bi, kazao je, da podseti da je to jednostrani čin i da je Srbija spremna da vodi dijalog da bi se pronašlo trajno rešenje, ali to je ono što vi u EU ne želite da čujete, imajući u vidu značaj Kosova za Srbiju. "Nemojte da nas vređate ili ponižavate. Mi smo za dogovor, ali dogovor znači poštovanje interesa obe strane. Mi ćemo, kao i dosad, nastaviti da se zalažemo za trajno rešenje sa ciljem postizanja mira i stabilnosti u regionu", rekao je Dačić.

On je zahvalio Bugarskoj, kao predsedavajućoj EU i nama susednoj i prijateljskoj zemlji, na organizaciji ovog sastanka, ali i na velikim naporima koje ulaže kako bi proširenje EU na Zapadni Balkan ponovo bilo jedna od centralnih tema.

Osvrnuvši se na Strategiju proširenja EK, Dačić je rekao da je za Srbiju ovaj dokument višestruko značajan - potvrđuje da EU prepoznaje proširenje na Zapadni Balkan kao cilj dostižan u bliskoj budućnosti, prepoznaje Srbiju i Crnu Goru kao zemlje koje su najviše odmakle u ovom procesu i daje okvir u kojem će se proces kretati u narednim godinama.

Svesni smo, istakao je, da je unutar EU bilo i mišljenja da bi davanje vremenskih odrednica bilo kontraproduktivno, ali je dodao da se on sa tim predlogom ne slaže.

"Ne postoji bolja motivacija za političke lidere, administraciju i građane jedne zemlje od definisanih vremenskih okvira za okončanje jednog strateškog procesa, kome smo svi duboko posvećeni", naveo je ministar Dačić.

Podsetio je da je bio ministar unutrašnjih poslova Srbije kada su ukinute vize građanima Srbije za putovanja u Šengensku zonu i svima je poznato u kome stepenu je taj čin bio podsticajan za nastavak procesa evropskih integracija i unutrašnjih reformi. Duboko je uveren, kazao je, da će vremenski definisana mapa puta za članstvo Srbije, sa konkretnim datumima, imati jednako pozitivan efekat na percepciju EU kod građana Srbije.

"Predstojeći Samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji biće najznačajniji skup na najvišem nivou još od Soluna 2003. Mi bismo voleli da takvih skupova u budućnosti bude i više, i da njihovi rezultati budu ohrabrujući za Srbiju i region u celini", smatra Dačić. Rekao je da Vlada Srbije i MSP, na čjem je čelu, aktivno rade na ostvarivanju što višeg stepena saradnje sa EU u oblasti bezbednosti i odbrane.

Siguran je, kaže, da će se kolege složiti da je Srbija u prethodnim godinama ostvarila visok nivo saradnje tokom kriznih situacija poput migrantske krize. "Siguran sam i da brojni drugi aspekti naše saradnje - učešće u HELBROC borbenoj grupi EU, saradnja sa Evropskom odbrambenom agencijom, inicijativa za učešće civilnih struktura i multinacionalnim operacijama - svedoče o jasno izraženom stavu Beograda da punopravno članstvo u EU smatramo najvišim spoljnopolitičkim prioritetom zemlje", naveo je.

Transnacionalni karakter današnjih bezbednosnih pretnji zahteva i zajednički odgovor svih aktera i ja bih još jednom želeo da vam prenesem da na Srbiju možete najozbiljnije da računate kada je reč o borbi protiv izazova koji uključuju terorizam, krijumčarenje ljudi, hibridne pretnje i proliferaciju.

"Za Srbiju je jednostrano priznata nezavisnost Kosova i situacija u Pokrajini najveći bezbednosni izazov, koji za posledicu ima niz pretnji po bezbednost svojih građana, imajući u vidu diskriminaciju i nasilje kojem su pripadnici srpske zajednice na KiM bili izloženi od 1999. i ugroženost naše kulturne i istorijske baštine", kazao je Dačić.

Podsetio je takođe da se od više od 200.000 prognanih Srba, samo 1,9 odsto vratilo na KiM. "Da li neko vodi računa o tome? Mi smo dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom pristupili sa uverenjem da je normalizacija odnosa najpotrebnija gradjanima Kosova i Metohija, ali isto tako i Albancima i Srbima generalno. U dijalog su politički lideri Srbije, kada je Briselski sporazum postignut, uložili sav svoj politički kredibilitet", istakao je.

Nažalost, konstatovao je Dačić, najveći deo sporazuma koji je, kako je rekao, kao predsednik Vlade Srbije, zajedno sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton, parafirao, nije primenjen, i to ne krivicom Beograda. "Očekujemo da se to promeni u bliskoj budućnosti, kako bi osnivanjem ZSO bila osigurana bezbednost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo dijalog u dobroj veri jer smatramo da je on nužan preduslov za stabilnost i bezbednost našeg regiona", poručio je ministar Dačić.