Šta donosi odluka o pomeranju sata?; "Može biti haosa"

Evropski parlament je većinom glasova doneo rezoluciju kojom bi trebalo ukinuti letnje pomeranje kazaljki na satu.

Izvor: index.hr
Podeli
EPA-EFE/PATRICK SEEGER
EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Rezolucije EP nisu obavezujuće za Komisiju i Veće. One su samo pritisak na ta tela da donesu određenu odluku.

Prema prvim tumačenjima, ovom odlukom neće se automatski ukinuti letnje računanje vremena za sve članice EU, nego će one same moći odlučivati o tome, prenosi “Indeks“.

“Ona će samo ukinuti usklađenost računanja vremena u celoj EU i vratiti tu temu nazad zemljama članica. Zemlje članice moći će slobodno da odluče o vlastitim režimima: mogu da odluče da zadrže letnje vreme ili će ga ukinuti“, navodi se u saopštenju.

Neki evroparlamentarci smatraju da bi države trebalo da imaju pravo da odaberu vreme koje će zadržati, odnosno da se mogu odlučiti i za trajno letnje računanje vremena. Drugi pak upozoravaju da će samostalnost u odlučivanju stvoriti probleme za unutrašnja tržišta.

Kako je za portal “Indeks“ navela hrvatska predstavnica u EP Biljana Borzan najbolje bi bilo kada bi se donelo ujednačeno rešenje za celu EU.

“Problem je u tome što nisu potrebe svih zemalja jednake. Na primer, u zemljama na severu Evrope dani počinju par sati kasnije ujutru nego u Hrvatskoj ili Grčkoj. To pak znači, sasvim legitimno, da će svaka vući na svoju stranu pa će biti teško dogovoriti se. A ako se ne dogovore, ako Evropa po računanju vremena bude ličila na leopardovo krzno, biće haosa, problema u vazdušnom prevozu, trgovini i slično. Već i ovako, sa tri vremenske zone, imamo problema“, rekla je ona.

Nenad Jarić Dauenhauer u tekstu podseća da mnogi stručnjaci ističu da je letnje računanje vremena zastarela ideja koja je nekog smisla imala u vreme kada su se u večernjim satima koristile sveće, ali ne i danas.

Brojna istraživanja su međutim pokazala da ono nema nekih ozbiljnih uticaja na potrošnju energije, ako uopšte ima ikakvih.

Uvođenje takozvanog letnjeg računanja vremena izvorno je predloženo rdi štednje energije kao “Djelajt sejving tajm“ (DST). Prvi ju je 1784. godine predložio Bedžamin Frenklin u jednom eseju. Prelazak je zvanično prvi put sproveden u delo u Kanadi 1908, a potom su ga 1916. godine uveče Nemačka i Austrougarska za vreme Prvog svetskog rata, radi uštede goriva. Ideje se ponovo setila Francuska tokom naftne krize 1972. Iako pomeranje kazaljki nije doveli do nekih merljivih ušteda, Nemačka je sledila Francusku, a za njom su se povele i brojne druge evropske zemlje.

Dmitrij Medvedev je 2011, kao tadašnji predsednik Rusije, najavio ukidanje pomeranja kazaljki na satu iz zdravstvenih razloga. Ipak, odlučio je da novi standard za Rusiju bude letnje, a ne zimsko računanje vremena. Međutim, Duma je 2014. odlučila da standardno vreme bude prirodno, zimsko računanje vremena.

U poslednje vreme argumenata koji govore o uštedi energije sve je manje, takođe sve je više dokaza da prebacivanje sata uzrokuje zdravstvene probleme zbog poremećaja u spavanju.

Takođe, postoje različite terorije prema kojima pomeranje kazaljki na letnje računanje utiče na broj saobraćajnih nesreća, da češće ljudi stradaju na poslu, kao i da u prva tri dana od prelaska na letnje računanje broj srčanih udara raste za pet odsto.

Svet

strana 1 od 13595 idi na stranu