Manje poznati detalji o Kurcu: Srpski koreni i izbeglice

Knjigu o 31-godišnjem kancelaru napisao je nemački novinar Paul Ronhajmer, a predstavljena je u sredu uveče u knjižari "Talija", uz prisustvo samog Kurca.

Autor ga je prikazao kao izvanrednu pojavu na evropskoj političkoj sceni. "On nije samo najmlađi političar kojem je jedna evropska država posle Drugog svetskog rata predala svoju sudbinu u ruke, već je i jedini koji je uspeo da od konzervativne stranke napravi lični pokret i vodi je ka uspehu. On je majstor medijalnog insceniranja i tako mlad pravi vođa", konstatovao je Rozenhajmer.

Kurcovo detinjstvo obeleženo je lepim dečjim životom između Beča i jednog poljoprivrednog imanja njegovih dede i babe u Donjoj Austriji.

Izbeglička problematika poznata je u porodici, pošto je njegova baba poreklom iz Srbije, Vojvodine, odakle je tokom Drugog svetskog rata, kao pripadnica nemačke manjine, morala da beži. Nakon raspada bivše Jugoslavije i rata na tom prostoru, Kurcovi roditelji primili su, početkom devedesetih u svoj dom decu izbeglice iz Bosne.

Kurc je, kako stoji u knjizi, zajedno sa njima učio nemački, igrao se ili išao na bazen. Na osnovu tog iskustva on, prema autoru knjige, nikada nije sejao mržnju protiv stranaca, niti je imao nerealan pristup u integraciji izbeglica i migranata, već uvek pragmatičan prilaz.

Majka Elizabet napisala je, opisujući Sebastijana, kao veoma slatko i fino dete, koje je, međutim, tražilo pažnju. Kurc je bio dobar đak i maturirao je sa radom iz istorije o ulozi jednog oficira iz Prvog svetskog rata. Nastavnicima je još tada upalo u oči da je obdaren savršenom retorikom.

Gubitak posla njegovog oca, koji je radio kao inženjer, i njegova borba za novo radno mesto, bilo je nešto što je obeležilo mladost austrijskog kancelara. "To ga je navelo da se odluči da udje u politiku", navodi otac Jozef. Pošto je porodica negovala hrišćansko-socijalni sistem vrednosti, Kurc se sa 16 godina priključio Narodnoj partiji (OVP).

"Ako ne pravi druge gluposti, neka ga", pomislio je tada njegov otac, dodajući da tada nije shvatao ozbiljno bavljenje politikom njegovog sina. Nakon mature, koju je položio sa najvišim ocenama, služenja vojnog roka i započinjanja studija prava, Kurc je brzo postao primeran mladi konzervativac. Ciljano je gradio svoju političku karijeru, a pored studija je davao časove tenisa i konobarisao, kako bi finansirao životne troškove. Nakon rada u kafani, noću je džogirao da kuće, jer mu je taksi bio preskup, navodi se u knjizi.

U žižu političkog interesovanja dospeo je sa svojim zahtevom za uvođenjem 24-časovnog radnog vremena za podzemnu železnicu u Beču. Zbog obaveza u politici Kurc nije završio svoje studije. Mali "udarac" u svojoj karijeri "primio" je 2010. nakon neuspele kampanje pred bečke izbore pod motom "Crno je seksi". Kurc je tada, kako stoji u knjizi, spoznao koliko su uspeh i neuspeh blizu i uviđa koliko brzo partija nekog pušta niz vodu kada ne krene kako treba.

Godinu dana kasnije tadašnji šef OVP Mihael Špindeleger doveo je politički talenat tog mladića u svoju vladu, postavivši ga za državnog sekretara za integraciju.
Tada je Kurc bio suočen sa razarajućom medijskom kampanjom zbog svoje mladosti, a prilikom snimanja zvanične fotografije nove vlade, niko nije želeo da stane pored mlađanog državnog sekretara.

Tek njegov intervju austrijskoj državnoj televiziji ORF vodio je ka preokretu i medijski talenat je došao do izražaja. Odlučujuće poglavlje u biografiji je izbeglička kriza, koja je leta 2015. doživela vrhunac. Tada se mladi šef diplomatije Austrije izjasnio protiv otvorenih granica i za restriktivniju politiku prema izbeglicama, zbog čega se našao u "ćošku" tvrdolinijaša, te je, protiv otpora Nemačke i Grčke, delovao na zatvaranju balkanske rute.

"Nezavisno od toga da li je Slovenija imala inicijalnu ideju za zatvaranje balkanske rute ili su to učinile Mađarska svojom žičanom ogradom, odnosno Makedonijia, Kurc je uspeo da se prikaže kao ličnost koja je zatvorila tu rutu", piše Ronhajmer. Time je, navodi u biografiji, Kurc postavio temelj za preuzimanje OVP, uspeh na prošlim parlamentarnim izborima i dolazak na mesto kancelara.