"Arkanovi nisu zarobljavali... Išli prsa u prsa i ubijali"

On je naveo da je 1991. u Kninu tadašnji ministar policije SAO Krajine Milan Martić predstavio Stanišića kao svog "pravog i jedinog komandanta".

Stanišić (67), optužen je, zajedno sa operativcom SDB Srbije Frankom Simatovićem-Frenkijem (67), za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Martića je Haški tribunal pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog progona Hrvata iz Kninske Krajine. Svedok RFJ-144 izjavio je, posredstvom video veze, da je Stanišića video u logoru za obuku specijalne policije SAO Krajine u Golubiću kraj Knina.

Prema optužnici, taj logor formirala je, logistički podržavala i kontrolisala SDB Srbije preko Stanišića i Simatovića.

Na sastanku sa komandirima svih policijskih stanica u SAO Krajini, "Martić je u Golubiću rekao: Ovo je moj pravi i jedini komandant Jovica Stanišić-Ledeni", posvedočio je RFJ-144.

O tome šta je, tom prilikom, rekao Stanišić, svedok je govorio na zatvorenom delu zasedanja.

RFJ-144 izjavio je i da paravojska Željka Ražnatovića-Arkana, koja je 1991. operisala u SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, "nije uzimala zarobljenike".

Na pitanje tužioca Adama Vebera kada je Ražnatović "odlučio da svi zarobljeni Hrvati budu ubijeni", svedok je odgovorio: "Ne znam, znam samo da u njegovoj jedinici nije bilo zarobljenika... Išli su prsa u prsa i ubijali sve".

Prema optužnici, Ražnatovićeva paravojska je, kao jedinica SDB Srbije, počinila brojne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Dok ga je unakrsno ispitivao Stanišićev branilac Jan Edvards (Ian Edwards), RFJ-144 rekao je da se Stanišić, tokom susreta u Golubiću, policijskim komandirima obratio "kao otac svojoj deci".

Svedok je, potom, prihvatio i sugestiju branioca da je Stanišićev govor bio "očinsko ohrabrivanje", u kontekstu Vensovog mirovnog plana, a ne "izdavanje naređenja".

Upitan koliko je dobro poznavao Martića, RFJ-144 odgovorio je: "Obično sam ga viđao na sastancima sa (tadašnjim predsednikom Srbije) Slobodanom Miloševićem i na skupštinskim zasedanjima. Nisam ga znao dobro, tako-tako".

Unakrsno ispitivanje svedoka RFJ-144, odbrana će nastaviti sutra.

Stanišića, koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu tog poduhvata, po optužnicu, bio je predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.