"Uticaj politike na tužilaštvo nije manji - veći je"

Zabrinutost su izrazili Udruženje tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom).

Kako navode, predložena ustavna rešenja su korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije.

Ipak, u zajedničkom saopštenju tih organizacija pozdravljeno je to što je Ministarstvo pravde objavilo Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Osim toga, oni su i izrazili nadu da će njegovo objavljivanje pokrenuti stvarnu i suštinsku javnu raspravu između predstavnika vlasti, struke i nevladinog sektora.

"U odnosu na očekivanja, koja proizilaze iz zahteva Poglavlja 23 za depolitizacijom pravosuđa, predstavljaju začuđujuće kretanje unazad", navele su te organizacije.

Oni ističu da su predložena rešenja korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije, jer "ustavna rešenja ne samo da ne garantuju proces depolitizacije već vrše relokaciju, koncentraciju i umnožavanje političkog uticaja na javno tužilaštvo".

Naveli su i da bi se prema objavljenom nacrtu politički uticaj relocirao iz Skupštine Srbije i Vlade u Visoki savet tužilaca, dok bi se smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršila jača koncentracija političke moći.

"Umnožavanje političkog uticaja vršilo bi se uvođenjem obaveznog kadrovskog filtera – institucije za obuku sudija i tužilaca. Ova bojazan proizilazi iz činjenice da predložena rešenja ne pružaju nijednu garanciju nezavisnosti ove institucije od zakonodavne ili izvršne vlasti", navele su organizacije u saopštenju.

Takođe, oni kao zabrinjavajuće ocenjuju i predloge prema kojima se "u znatnoj meri narušavaju postojeće garancije nepremestivosti javnih tužilaca, kao i postojeće garancije imuniteta javnih tužilaca".

"Garantovana samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca se gasi i, po ovom predlogu, samostalna postaje institucija, a ne i lica koja tu funkciju vrše", navedeno je u saopštenju.

Izrazile su bojazan i da smanjenje članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca, uz istovremeno povećanje broja onih članova koje bira zakonodavna vlast i uz aktivno učešće izvršne vlasti u članstvu Saveta, ni na koji način neće doprineti depolitizaciji javnog tužilaštva.

Te organizacije smatraju da predloženo ustavno rešenje otvara vrata za još veći i snažniji politički uticaj na rad javnog tužilaštva.

Pozvali su Ministarstvo pravde da najavljenom javnom raspravom obuhvati i nacrt ustavnog zakona "poučeni iskustvom iz prethodne pravosudne reforme, u kojoj je upravno ustavni zakon iznedrio neustavni reizbor, čije posledice osećaju građani Srbije i ceo pravosudni sistem".