Šarčević o reformi obrazovnog sistema na KiM

U posetu ide kako bi se, kaže, organizovala nova odeljenja, uvelo dualno obrazovanje, rešio problem viškova zaposlenih u školama, ali i "uozbiljio univerzitet u Kosovskoj Mitrovici".

U februaru će posetiti Gnjilane, Kamenicu, Šilovo i Ranilug i okolna mesta, jer, kaže, tu je školska uprava "na tankim nogama".

Navodi da je dogovor s predsednikom Aleksandrom Vučićem da se razgovara i o prištinskom univerzitetu čije je sedište u Kosovskoj Mitrovici, gde je nakon konkursa postavljen novi rektor.

"Imamo nameru da uozbiljimo rad Prištinskog univerziteta, da se smanji broj takozvanih vikend profesora, da se taj univerzitet mnogo više poveže sa drugim univerzitetima u svetu i da se poboljša kvalitet nastave, a ja mislim da je rektor Rade Grbić neko ko to može da ispuni", kazao je Šarčević Tanjugu.

Dodaje da će prvi sastanak tokom obilaska ustanova u južnoj srpskoj pokrajini biti s direktorima srednjih škola, koji, kako kaže, uz organizovanje novih odeljenja moraju da odrede dualne modele obrazovanja, ali i da obezbededa se pomogne stanovništvu koje živi u teškim uslovima.

Podseća da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović imao plan da Srednja poljoprivredna škola u Lešku počne da primenjuje model dualnog obrazovanja na određenim farmama.

"Imamo ideju da tamo 'guramo' farmu kokošaka nosilja i pilića, kako bi omladina mogla malo da se specijalizuje", kazao je Šarčević te dodao da se slaže s konstatacijom predsednika Vučića da je korist višetruka ukoliko se ljudi na KiM obuče da sami započnu posao.

On primećuje da je poseta Vučića Kosovu i Metohiji inicirala mnoge ljude koji žele pomognu srpskom stanovništvu, a da je njegovo ministarstvo u tom smislu rešilo da organizuje donatorsko veče 30. janunara u beogradskom hotelu "Palas".

On je podsetio da postoje grantovi od 100 do 500 hiljada dinara koji bi se mogli koristiti za popravku kombi vozila za prevoz školaraca, nabavku nekoliko elektronskih školskih tabli i slično, a posebno je naglasio da je svoju pomoć već najavilo nekoliko velikih kompanija.

Govoreći o reformi obrazovnog sistema na KiM, Šarčević je naveo da je nekoliko ustanova uključeno u digitalni sistem elektronskog dnevnika, te da Ministarstvo prosvete nastoji da "oživi" istočni deo južne pokrajine, pošto je tamo došlo do promene rukovodstva školske uprave.

S obzirom na to da je veliki broj Srba na KiM zaposlen u zdravstvu i školstvu, ministar ukazuje da je obrazovni sistem uvek u centru pažnje naših sunarodnika u pokrajini, te poručuje da je namera Ministarstva prosvete da pomogne u što većoj meri toj kategoriji društva.

"Imamo i nameru da ih nateramo da što kvalitetnije rade, jer smo deo istog obrazovnog sistema, a obrazovanje na KiM je rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti pripalo Srbiji. Sa ljudima iz obrazovnog sektora na KiM imamo veoma dobre odnose, ja ih često posećujem, razgovaramo o svim problemima, a njih ima mnogo", navodi Šarčević.

Naročito je, dodaje, mnogo problema u enklavama, posebno u Metohiji, jer tamo žive "male grupe sa malim brojem dece koji imaju velike bezbednosne probleme".

"Teško je voditi razgovor o nekom redu kada imate saosećanje da tu treba mnogo više pomoći", primetio je.

Inače, Šarčević je ranije u intervjuu za Tanjug kazao da ima oko 360 prognanih Srba sa KiM koji su nekada radili u obrazovnom sistemu i koji imaju poseban status. Oni su, dodao je, godinama primali naknadu od osam hiljada dinara mesečno, a da pri tome nisu nigde radili.

Šarčević je tada rekao da bi ta kategorija ljudi trebalo da bude raspoređena na nova radna mesta, kao i da će neki, koji tako odluče, moći da se prijave za otpremnine.

Taj broj se u međuvremenu smanjio i sada ih je manje od 60, objašnjava ministar, ali napominje da su novim sistemskim zakonom sve kategorije "viškova" dovedene u situaciju da moraju da počnu da rade.

"Oni su se mahom uklopili u kategoriju 'viškova', a ponuđeni posao ne može da se odbije", poručio je ministar.