"Nedić je smatrao da se žrtvuje za spas Srbije i naroda"

Odgovarujući na pitanja punomoćnika predlagača pravne rehabilitacije advokata Zorana Živanovića o razlozima postavljenja Nedića na funkciju predsednika tadašnje vlade, Ristović je kazao da su Nemci u Srbiji hteli da pronađu nekog ko bi oko sebe mogao da okupi antikomuniste ali i protivnike probritanske politike izbegličke vlade u Londonu.

"Nemci su smatrali da je Nedić, kao čovek koji je smenjen sa funkcije ministra vojnog 1940. zbog memoranduma kojim je savetovao promenu tadašnje jugoslovenske politike i približavanje Nemačkoj, ličnost koja bi mogla da odgovori njihovim potrebama u Srbiji zbog svojih konzervativnih političkih stavova", kazao je profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Upitan da li je Nedić prihvatio funkciju predsednika kvislinške vlade kako bi sprečio nemačke odmazde nad Srbima posle razbuktavanja ustanka, Ristović je kazao da je Nedić u više navrata pretio da će podneti ostavku ili izvršiti samoubistvo ako represalije ne budu obustavljene, ali da te pretnje nije ostvario.

"Politika represalija nije promenjena ili ublažena zahvaljujući Nedićevoj politici već zato što je u Beograd došao novi specijalni nemački izaslanik za Jugoistok Herman Nojbaher koji je Berlinu predložio da promeni politiku sprovođenja odmazdi kao kontraproduktivnu, jer što je bilo više represalija okupatora, jačao je i otpor u Srbiji", kazao je Ristović.

On je naveo i da je Nedić kao predsednik Vlade Srbije tražio od Nemaca da zaustave ubijanje Srba na teritorijama pod kontrolom Nezavisne Države Hrvatske, mađarskih i bugarskih okupatora ali da je umesto toga, od Berlina dobio samo simbolične ustupke, poput mogućnosti isticanja srpske zastave u određenim prilikama.

Ristović je ocenio i da se vlada na čijem je čelu bio Milan Nedić ne može smatrati vladom u pravom smislu te reči jer nije bila samostalna u delovanju niti je imala nadležnost u svim delovima Srbije, prvenstveno u Banatu i Sandžaku.

"To je marionetska uprava koja ima zadatak da bude instrument nemačke okupacione uprave. Vlada Milana Nedića je lokalna administracija čiji je zadatak održanje mira i obezbeđenje radno-privredne eksploatacije Srbije", ocenio je Ristović.

Upitan da li je Nedić održavao tajne veze sa jugoslovenskom vladom u Londonu, Ristović je kazao da je takvih pokušaja bilo ali i da je ista ta vlada Nediću oduzela čin i osudila ga zbog saradnje sa okupatorom, kao i da je sam Nedić u svojim javnim nastupima govorio protiv izbegličke vlade.

Postupak za pravnu rehabilitaciju Milana Nediće biće nastavljen 26. marta u 10 časova u Višem sudu u Beogradu svedočenjem naučnog saradnika Instituta za noviju istoriju Aleksandra Stojanovića.

Postupak rehabilitacije počeo je 7. decembra 2015, sedam godina pošto su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Početak procesa izazvao je velike polemike u javnosti zbog oprečnih mišljenja o njegovoj ulozi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Protivnici tvrde da bi se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavila na stranu poraženih u ratu i obavila reviziju istorije, dok drugi smatraju da je Nedića ubio komunistički režim i da je bez sudske odluke proglašen za kvislinga i ratnog zločinca. Nedić je napustio zemlju krajem 1945, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju. Nije mu suđeno, jer je 4. februara 1946. izvršio samoubistvo skočivši kroz prozor istražnog zatvora.