Hag: Šešelja treba osuditi; Šešelj: Spavao sam...

U pisanoj žalbi na presudu Šešelju, koji je Haški tribunal izrekao 31. marta prošle godine, tužioci su zatražili da lider radikala bude proglašen krivim i osuđen na 28 godina zatvora.

Kao alternativu, tužilac Matijas Markusen predložio je, na današnjoj raspravi o žalbi Tužilaštva, da se Šešelju sudi ponovo, ukoliko apelaciono veće odbije da ga osudi.

"Pravda nije zadovoljena...Ukoliko oslobađajuća presuda opstane, to bi bilo ne samo uvreda za žrtve, nego i bi i potkopalo verodostojnost suda", rekao je tužilac Markusen.

Šešelj, koji je na privremenoj slobodi u Srbiji i nije prisustvovao raspravi, ranije je zatražio da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.

Lider SRS moći će da odgovori na današnje tvrdnje tužilaca u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

Predsedavajući sudija Teodor Meron rekao je, na kraju rasprave, da će pravosnažna presuda Šešelju biti izrečena "u dogledno vreme".

Tanjug, arhiva

Šešelj je rekao da neće odogvarati na argumente koje je iznelo Tužalaštvo Haškog tribunala tražeći da prvostepena presuda kojom je oslobođen bude preinačena i da on bude osuđen.

"Uopšte neću odgovarati. Neću slati nikakav podnesak. Nisam to danas ni gledao, u to vreme sam spavao. Ja sam s tim završio", rekao je Šešelj agenciji Beta.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove danas je saslušalo usmenu argumentaciju žalbe koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu Šešelju koju je Haški tribunal doneo 31. marta 2016. godine.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi i tražilo da Žalbeno veće preinači presudu i proglasi Šešelja krivim.

Tužilaštvo je teretilo Šešelja za progon, deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio, ili na drugi način pomagao i podržavao te zločine.