"Veoma je važna politička volja da se slučajevi reše"

Na njima je učestvovao pored stotine predstavnika međunarodnih organizacije, i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Ova Komisija je na oba skupa predstavljena kao jedan od retkih aktivnih modela suočavanja sa problemom nekažnjivosti, u koji su zajedno uključeni predstavnici Vlade i novinari.

Novi Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Desir naglasio je:

“U oko 85 posto slučajeva koji se tiču ubistava novinara u region OEBS-a, počinioci i nalogodavci ubistava ostaju nekažnjeni. To je sramna istina koja zahteva našu reakciju,” rekao je predstavnik u uvodnom govoru. “Nekažnjivost vodi ka samocenzuri i rađa dalje nasilje. Vlade moraju da poboljšaju svoje napore da u potpunosti sprovedu istrage i da stanu na kraj nekažnjivosti za ubistva novinara.”

Događaj je organizovala Kancelarija Predstavnika OEBS-a za slobodu medija u saradnji sa Laboratorijom za upravljanje medijima i industrijsko istraživanje Odeljenja za komunikacije Univerziteta u Beču.

“Jedan ubijeni novinar je previše: Kao globalno društvo, moramo da mobilišemo sve snage da bismo procenili pravu cenu slobode štampe.

Brinuti o demokratiji i ljudskim pravima znači brinuti o slobodnom i neustrašivom novinarstvu. Ovde smo da pomognemo da se izgrade i učvrste temelji demokratije jačanjem međunarodnih napora na zaštiti novinara i prava ljudi na činjenice,” rekla je Katarina Sarikakis, Profesor medija, medijskih organizacije i medijskog upravljanja na Univerzitetu u Beču.

Desir je rekao: “Stati na put nekažnjivosti je apsolutni imperativ za mene u svojstvu predstavnika OEBS-a za slobodu medija. Ponavljam poziv i apel svim članicama OEBS-a da preduzmu sve neophodne korake da u potpunosti istraže sve zločine počinjene protiv medijskih radnika. Ovo je veoma važno za efikasno funkcionisanje naših demokratija.”

Na sastanku je učestvovalo oko 100 učesnika, uključujući i stručnjake iz regiona OEBS-a da bi razgovarali o praktičnim, metodološkim i etičkim aspektima monitoringa smrti novinara i o prikupljanju informacija o tim smrtnim slučajevima. Razmatrali smo i načine za poboljšanje i promenu trenutnih praksi u regionu OEBS-a u cilju poboljšanja bezbednosti novinara. Među stručnjacima su se našli i predstavnici Saveta Evrope, UNESCO, Reporteri bez granica, Međunarodne federacije novinara, Evropske federacije novinara, Udruženja evropskih novinara, Article 19, i Index on Censorship.

Prezentacija rada Komisije za istražuvanje ubistava novinara primljena je sa velikom pažnjom jer je to jedinstven slučaj u okviru kojeg su skoncentrisani zajednički napori institucija i novinara kako bi se stari slučajevi držali konstantno otvoreni, sa aktivnom istragom sve do podizanja optužnica.

"Veoma važna je politička volja da se slučajevi reše, a ona se stvara radom na nacionalnom konsenzusu da niko ne sme biti nekažnjen za ubistvo novinara, jer nekažnjivost ohrabruje i stvara atmosferu u kojoj je ubistvo novinara najjeftiniji oblik cenzure. Uz to, rešavanje ovih slučajeva stvara temelje za strategije koje bi trebalo da stvore uslove da se kroz preventivu odvraćaju nasilnici od pretnji, nasilja i ubistava. Brze istrage i efikasna suđenja i presude sa visokim kaznama, osnova su preventive", rekao je Veran Matić.

Bezbednost novinara bila je centralna tema konferencije koja je održana u sedištu UNESCO u Parizu u organizaciji zemalja Prijatelja bezbednosti novinara (Austrija, Kanada, Švedska, Holandija, Sjedinjene Američke Države predstavljene su dobre prakse i iskustva nacionalnih inicijativa o bezbednosti novinara Kolumbije, Avganistana, inicijativa Afričke unije i iskustvo Srbije sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara.

UNESCO je posebno posvećen temi bezbednosti novinara. Generalna konferencija ove organizacije je ohrabrila članice nedavno donetom rezolucijom da "osnaže dobrovoljno sprovođenje UN plana aktivnosti vezanih za bezbednost novinara i pitanje nekažnjivosti postave na državni nivo, uključujući i iygradnju kapaciteta i implementaciju mehanizama nacionalne bezbednosti u cilju sprečavanja, zaštite i krivičnog gonjenja napada na novinare i borbe protiv nekažnjivosti".

Nova generalna direktorka UNESCO Odri Azule, otvarajući skup naglasila je da će ova organizacija nastojati da temu bezbednosti novinara stavi u vrh prioriteta rada ove organizacije, da su brojevi koji govore o nasilju nad novinarima i broj nerešenih slučajeva takvi, da UNESCO mora da bude mnogo više proaktivan na ovom polju.

Matić je naglasio neophodnost većeg obavezivanja država da se bave istraživanjem ubistava novinara na nacionalnom nivou, da rezolucije nisu dovoljne, već da je neophodno uvoditi jedinstvene standarde i procedure kada je reč o suočavanju sa problemom nekažnjivosti. Pored toga neophodno je obavezivanje i kada je reč o stvaranju efikasnijih modela prevencije nasilja nad novinarima kao i mehanizama za brzo reagovanje kada dođe do pretnji i ugrožavanja bezbednosti.

Jednostavno, razvoj tehnologija, transfomacije medija i uloga novinara a samim tim i novih oblika ugrožavanja bezbednosti, odvijaju se velikom brzinom i zbog toga su potrebni odgovori na vreme, a ne samo rešavanje slučajeva kada se oni već odigraju. Naglasio je i da je neophodna veća koordinacija između različitih međunarodnih organizacija koja se bave ovom temom OEBS, Savet Evrope, UN Generalni sekeretar, UNESCO... brojna međunarodna udruženja novinara Komitet za zaštitu novinara, Reprorteri bez granica, Međunarodna federacija novinara... sve imaju svoje evidencije ubijenih novinara proizvode sopstvene metodologije, a reč je o tome da je potrebno objediniti napore kroz jedinstvene inovativne aktivnosti koje bi ojačale međunarodnu akciju a kako bi na taj način pomogli stvaranju i jačanju nacionalnih strategija za zaštitu novinara i borbu protiv nekažnjivosti.

Frenk La Ru asistent generalnog direktora za komunikacije i informacije rekao je da on ima osećaj da sledi novo doba u radu UNESCO kada je reč o bezbednosti novinara jer i posle deset rezolucija ove organizacije o bezbednosti novinara, nasilja je sve više i da je ključni trenutak da se stupi u akciju, naglašavajući da je potrebno više uključiti i nacionalne kancelarije UNESCO na terenu.