"Haradinaj je simbol statusa srpskog naroda"

Kako je naveo, nema omraženijeg naroda od Jevreja, a da su se oni pravili da ih niko ne mrzi, ne bi nikad obnovili Izrael i ne bi bili moćni.

Prema njegovim rečima, sastanak Predsedništva BiH sa predsednikom Srbije je pokazao da postoji novi odnos dva prema jedan.

“Ranije su Bošnjaci i Hrvati bili protiv Srba, a sada su Bošnjaci ostali sami. Izetbegović ne može da pobedi na svim poljima, a država koju su on i njegov otac obećali građanima ne podrazumeva postojanje ni Srba ni Hrvata. Oni mogu da postoje samo u meri u kojoj to Bošnjaci dozvole, kao neka vrsta bezuticajnih nacionalnih manjina, što nije izgledno“, navodi Antić.

Navodi i da Izetbegović želi da se afirmiše u okviru nacionalnog korpusa, ali ima radikalne i ambiciozne oponente.

“Od ulaska Alije Izetbegovića u veliku politiku nije ostvarena priča o nezavisnosti BiH. Srbi su bili spremni da prihvate pod gorim uslovima od Dejtona nezavisnost te zemlje, ali im to nije dozvoljeno, jer je neko obećao Bošnjacima da će moći da potpuno ponište srpski element. To nisu uspeli i u proteklih 15 godina, od kako je započela neka puna normalizacija odnosa, ukinute su 64 nadležnosti Republike Srpske. Frustraciju stvara to što ona nije ništa slabija. Ovo što se dogodilo u Beogradu ne predstavlja incident, već dokaz da je Izetbegović postao talac svojih birača, jer neprekidno mora da naglasi da se razlikuje, što je greška. Da su izbegli krizu devedesetih godina prošlog veka, danas bi imali nezavisnost i međusobno posvađane Srbe. Nisu to hteli zato što su neprekidno razmišljali da moraju da vode svoj narod i da ostvaruju državne ciljeve koji nisu samo bosanski, već su panislamski. Izetbegović ulazi u rat i zato radikalizuje svoj narod“, kaže Antić.

Istoričar dodaje da iz SAD Srbiji govore da je samo Kosovo problem, a suštinski nije tako.

“O Vojvodini se ne govori ništa dve godine, sada odjednom neko ko se zaklinjao u EU slavi pokušaj odlaska Katalonije i to u Novom Sadu, gde živi 86 odsto Srba. Ko bude rešavao kosovski problem sledeće godine, treba da zna da ga posle toga čeka problem BiH. Ne zaboravite da bivši saveznik svih naših vlada Sulejman Ugljanin traži UN u oblasti Novog Pazara, traži prostor u kojem većinski žive Srbi. Dakle, imamo novu Bosnu, ali umanjenu i šta ćemo onda? Treba da budemo principijelni, ali je najvažnije pitanje da li smo sa KiM bili principijelni. Primer Ukrajine najavljuje neku našu budućnost. Ulazak Srbije u EU ne znači da će Srbija postati Belgija ili Norveška. One su to bile i pre Evropske unije. Mogli bismo da postanemo Bugarska ili Portugalija, zemlja sa velikim uspomenama, velika sila, ali danas sa stanovništvom koje je najpesimističnije u Evropi odakle svi odlaze“, ističe Antić.

Osvrnuo se i na slučaj skidanja Ramuša Haradinaja sa poternice Interpola.

“Haradinaj je simbol našeg statusa. Kada je 2001. godine jedan episkop išao da razgovora sa Miloševićem, graknuli su ljudi sa raznih strana kako to ne bi smelo tako. Pa sa kim da se viđa crkveno lice tog ranga, nego sa grešnikom? Haradinaja je predstavnik UN primio na kafi kad je odlazio, čoveka koji je svojim rukama ubijao druge ljude, kriminalaca po svim osnovama. Karla del Ponte piše u svojim memoarima da je Nemačka morala da interveniše da ga ne bi čekala garda na aerodromu kada je presedao. Mi imamo posla sa ljudima koji duboko mrze srpski narod. Nema omraženijeg naroda od Jevreja, a da su se oni pravili da ih niko ne mrzi ne bi nikad obnovili Izrael i ne bi bili moćni. Morate da budete svesni realnosti oko vas. Da li su Srbi zaslužili tu mržnju? Delom smo je dobili zbog Rusije, delom zato što je naše nacionalno pitanje otvoreno u vreme kada su elite po Evropi mislile da je to završeno, bile su u polusnu da je istorija završena i da je Žak Delor novi Džordž Vašington. Njen smo deo i ako propadnu SAD i EU, propašćemo i mi. Nismo zadovoljni njima i ne treba da budemo, možda nikada ne budemo u EU i smatram da ne treba da budemo, već da razmišljamo o našim nacionalnim državnim interesima. Ne samo o tome kako naš građanin živi, već gde je naša država, gde je naš narod izvan naših granica, koji je njegov status. Ako nam ne daju ista prava kao Albancima, nama nije mesto tamo, a ne daju nam ista prava“, rekao je Antić.

Kako kaže, srpske vlasti su posle Briselskih sporazuma prihvatile da Srbi na Kosovu imaju status koji imaju Srbi u Hrvatskoj.

“Enver Hodža je davno poručio - videćemo ko će menjati ustav, da li Kosovo ili Srbija. Evo, Kosovo ne menja ustav da bi integrisalo Srbe koji to nisu bili, a Srbija treba da ga menja. Još 2006. godine stvorena je velika koalicija da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Prema našem Ustavu, Kosovo je samo u dva segmenta u Srbiji - u predsedničkoj zakletvi i u Preambuli. Preambula je deklarativni, a ne formativni deo Ustava. Po njoj se ne sudi. Ne mogu da tužim Ustavnom sudu nekoga zato što je prekršio Preambulu. Kad je reč o predsedničkoj zakletvi to je urađeno da bi Tadiću bilo neprijatno, jer je on bio najviše za to se sporazumemo sa EU, pa je njegova kasnija politika "Evropa nema alternativu“ pobedila. A mi i dalje imamo tu politiku. Kad bude osnovana Zajednica srpskih opština, ovde će to biti dočekano kao veliki uspeh, a suštinski to je nevladina organizacija. Međutim, ne daju nam čak ni to, za sada, da bismo bili srećni kada je dobijemo“, istakao je Antić.