Sporno je na stotine doktorata i šta sad?

Prema njegovim rečima, na stotine doktorata profesora i ostalih predavača na fakultetima i visokim školama ne ispunjavaju kompetencije propisane standardima za akreditaciju.

"Nećemo ih mi poništavati, niti ih osporavamo, ali oni za visoko obrazovanje ne ispunjavaju uslove, i za to studijski programi sa ovakvim nastavnicima dobijaju akt upozorenja", rekao je on za "Novosti".

Dolićanin objašnjava da KAPK, sa jedne strane, razmatra da li je doktorat stečen na akreditovanim studijskom programu, čime je obezbeđena kompetentnost. S druge strane, pre 2006. godine, kada nije bilo akreditacije, fakulteti koji su izdavali doktorate morali su da imaju rešenje o ispunjenosti kadrovskih i prostorno-tehničkih kriterijuma za izvodjenje magistarskih studija, i to je obezbedjivalo validnost tako izdatih doktorata.

"Ovolika tenzija podignuta je zbog nekoliko doktorata", ističe on, ne želeći da govori o imenima i ustanovama niti da ikoga diskredituje, ali napominje da "ti ljudi i sami istrčavaju, komentarišu i tako se pokazuju".

Ocenjuje i da je sve ovo veliki pritisak na KAPK - verovatno, kaže, u želji da se iskoristi period između starog i novog zakona, između gašenja Komisije za akreditaciju i formiranja Nacionalnog akreditacionog tela.

Dolićanin navodi i da su svi kojima je u procesu akreditacije osporena validnost doktorata i koji su se žalili Nacionalnom savetu za visoko obarazovanje - odbijeni.
Ipak, sa istim tim diplomata isti ljudi su i ranije bili predavači na istim fakultetima, pa je i ministar prosvete ovu situaciju protumačio kao retroaktivnu primenu propisa.

"Proces akreditacije se stalno usavršava, a kriterijumi postaju oštriji. Nekada davno docent je mogao da bude magistar, a sada je za to potreban doktorat", objašnjava Dolićanin.

On poručuje da svi studenti koji su završili akreditovane studije treba da budu bezbrižni za svoje diplome, bez obzira na to da li je neko od njihovih profesora imao diplomu sa nedovoljnim kompetencijama.