"Srbija razorena, krivci Hrvati i Bošnjaci - u SFRJ braća"

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović kaže da je Tito bio protiv koncepta jugoslovenske nacije, a još jedan od razloga raspada Jugoslavije bila je i geostrateška politika, tačnije, okrenutost Slovenije i Hrvatske ka Srednjoj Evropi, dok je ostatak zemlje bio vezan za Balkan.

“Ideja jugoslovenstva bila je emancipatorska, i afirmisala je načelo narodnosti i pitanje statusa etničkih manjina u Jugoslaviji”, smatra Đukanović.

Njegov kolega, profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani Božidar Jezdernik, ocenio je da u Jugoslaviji nije bilo nacionalizma, kako se inače misli, i da je ta država nestala zato što nije građen jugoslovenski identitet.

“Niko nije pravio Jugoslovena, kao što je Italija pravila Italijane”, izjavio je on.

Jezdernik je rekao da se u Jugoslaviji, kada je osnovana po završetku Prvog svetskog rata, postavilo pitanje šta raditi sa vojnicima koji su ratovali na obe strane.

“Srbija je bila razorena, a među onima koji su to počinili bili su Hrvati, Bošnjaci, čak i Srbi, a odjednom su svi oni postali braća. O tome se nije govorilo, to je gurano pod tepih, ali nije umrlo i buknulo je devedesetih”, ukazao je Jezdernik.

Prema njegovom mišljenju, Titovom smrću nestalo je ”vezivno tkivo” koje je povezivalo republike bivše Jugoslavije.

“Sem toga, nije bilo ni jugoslovenskog nacionalizma, a nacionalizam je uslov za opstanak jedne zemlje”, ocenio je profesor sa Ljubljanskog univerziteta.

On je ocenio da “jugosfera” nikada nije bila na nižem nivou u poslednjih 100 godina, nego što je danas.

Profesor je podsetio da se ime Jugoslavija prvi put spominje u slovenačkim novinama 1848. godine, a da se danas slovenački identitet, kako kaže, gradi na principu negacije. “Danas se insistira na tome da nismo Jugosloveni, a poznato je koliko je Slovenija žalila za kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem kojem je u Ljubljani podignuto pet spomenika, koji su srušeni tokom italijanske okupacije u Drugom svetskom ratu. Tito nikada nije dobio toliko spomenika u Ljubljani”, poručio je Jezdernik.

Književnik Muharem Bazdulj je saglasan sa Jezdernikom da su Jugosloveni postojali i pre nego što se formirala Jugoslavija, jer nije se stvorila država pa nacija, kao što je slučaj sa Italijanima.

“Jugoslovenski narod su razdvajale religije, ali ih je spajalo jezičko jedinstvo koje je bilo važnije od religije”, smatra Bazdulj.

“Druga Jugoslavija je i umrla 1967. godine kada je doneta Deklaracija o hrvatskom književnom jeziku”, ocenio je Bazdulj.

Dodao je da za razliku od Hrvata, Oton Župančić i mnogi drugi slovenački pisci bili su spremni da odustanu od slovenačkog jezika kao standardnog.

Kaže da oni koji su zagovarali Jugoslaviju bili mladi, sirotinja i emancipovani građani, dok je politička i ostala elita imala antijugoslovenske stavove.

Govoreći na panelu, istoričar Predrag Marković je istakao da identiteti nisu fiksirani, već da su oni jedna prividna pojava, a da ih je u Jugoslaviji, kaže, bilo više.

On smatra da je Ivan Meštrović učestvovao u nacionalnom identitetu Jugoslavije, a da je na kraju završio kao hrvatski nacionalista koji se razočarao u jugoslovensku ideju.

Zemlje bivše Jugoslavije, poručuje Marković, su shvatile da je Jugoslavija šansa da se prevaziđu tribalne razlike, da se stvori velika država koja će doprineti modernizaciji i u to je verovala i kulturna elita.

“U Srbiji 1914. niko nije bio protiv Jugoslavije, svi su verovali da je to dobra prilika za Srbe”, kaže Marković.

Komunisti, poručuje on, pokušali su da ideju jugoslovenstva baziraju na sistemu vrednosti, te je njihov sistem bio više nalik na današnji američki, nego evropski.