"Priznali smo Kosovo, zašto ne bismo i Kataloniju?"

Za peticiju, pokrenutu u Sloveniji, kojom se osuđuje nasilje policije i podržava namera Katalonaca da izađu na referendum, prikupljeno je preko 3.000 potpisa.

Izvor: Tanjug
Podeli
Thinkstock
Thinkstock

Pitanje o priznanju katalonske nezavisnosti postalo je i sastavni deo kampanje za skore predsedničke izbore.

Za priznanje Katalonije u suočavanju kandidatkinja i kandidata na nacionalnoj RTV Slovenija zauzelo se njih skoro polovina od ukupno devet kandidata za izbore zakazane 22. oktobra, dok su svi osudili prekomernu upotrebu policijskog nasilja.

Za priznanje Katalonije "ako i kada ona proglasi samostalnost" izjasnio se gradonačelnik Kamnika Marjan Šarec, koji se smatra najopasnijim rivalom aktuelnom predsedniku Borutu Pahoru, podsetivši da je Slovenija bila među prvim članicama EU koja je priznala nezavisno Kosovo.

"Kad smo mogli da priznamo nezavisno Kosovo, zašto ne bismo i Kataloniju, ako i kada proglasi nezavisnost", rekao je Šarec, političar mlađe generacije koji tokom kampanje ističe da je došlo vreme za promenu političara koji su već dvadesetak i više godina na vlasti.

Šarec je diplomirao na Akademiji za pozorište i film, na odseku za glumu, a politikom se na lokalnom nivou bavi od pre sedam godina.

Dva puta je do sada biran za načelnika gradića nedaleko od Ljubljane.

Najpre je bio član stranke Pozitivna Slovenija bivšeg ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića, a nakon njene propasti osnovao je svoju stranku Lista Marjana Šareca.

Inače, peticiju je prvi od pedesetak političara i intelektualaca potpisao nekadašnji predsednik Milan Kučan, a uz njega potpisuju je i brojni intelektualci, kulturni i javni radnici, ali i neki političari poput bivšeg ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela te slovenskog zastupnika u Evropskom parlamentu Ive Vajgla.

Nakon uzdržanih izjava vlade da ne razmatra moguće priznanje Katalonije ako, prema najavama, ona na osnovu rezultata referenduma proglasi nezavisnost, to pitanje je postavljeno i kandidatima za predsednika države.

Aktuelni predsednik Pahor je bio uzdržan, s obzirom na to da o takvim stvarima po slovenačkom ustavu odlučuju vlada i parlament, a ne predsednik, ali je podsetio na "simpatije" koje Slovenci imaju prema katalonskom narodu, što, kako ističe, nije izraz protivšpanskog raspoloženja.

Među potpisnicima peticije za Kataloniju je i ugledna sociološkinja Spomenka Hribar, jedna od čelnica pokreta Demos, koji je devedesetih godina prošlog veka radio na osamostaljenju Slovenije.

U razgovoru za nedeljnik Mladina ona je izrazila duboko razočaranje zbog stavova Slovenije i cele Evropske unije prema katalonskom problemu, rekavši da su nastojanja te nacije da dobije državnu nezavisnost legitimna.

Prema njenim rečima, u Evropi postoji više naroda koji su "zreli" za državno osamostaljenje, što je po njoj njihovo legalno i legitimno pravo, a ako Evropa bude istrajala na sadašnjim rigidnim stavovima, koje je pokazala na slučaju Katalonije, ona bi se mogla raspasti kao bivša Jugoslavija.

"Bude li Evropa tako rigorozna i autoritarna kao u slučaju Katalonije, mogla bi eksplodirati, što se neće dogoditi ako prizna pravo na samoodređenje naroda i nastojanja da se ostvari suživot između nove i pređašnje države. Evropa bi morala da razreši suprotnosti i neprijateljstva, a ne da bude tlačitelj jednih u korist drugih." navela je ona.

Prema njenim rečima, "Bivša Jugoslavija, koliko god je u svetskim razmerama bila mala, usred Hladnog rata je pokrenula nesvrstani pokret kao svetski fenomen tadašnjeg vremana, dok Slovenija nije u stanju da zauzme svoj suvereni i nezavisni stav prema evropskoj politici", navela je Hribarova, prenela je Hina.

Evropska unija

strana 1 od 21 idi na stranu