Deca pronađena u Višnjičkoj ulici pregledana, dobro su

"Oni su u Urgentnom centru i klinici u Tiršovoj prošli sve potrebne preglede, nisu uočeni nikakvi tragovi vidljivog nasilja i dalje su zbrinuti onako kako se to dešava kroz sistem ustanova socijalne zaštite. Centar za socijalni rad zajedno sa policijom zajednički radi na utvrđivanju identiteta pronađene dece a policija je ta koja treba da utvrdi i identitet roditelja", rekla je Stanisavljević gostujući na Pinku, prenosi Beoinfo.

Kako kaže, u takvim situacijama je veoma bitno da svako od nas zna šta treba da uradi kako bi deca bila zbrinuta.

Policija je prva koja izlazi na teren, potom nastupa centar za socijalni rad kada se utvrđuju svi potrebni podaci potrebni za identifikaciju.

Obezbeđuje se privremeni smeštaj, centar preuzima ulogu organa starateljstva i deca se hitno smeštaju u ustanove socijalne zaštite.

"U ovom trenutku imamo četiri tipa prihvatilišta, Zvečansku gde se smeštaju deca do tri godine starosti i od tri do sedam godina, potom prihvatilište za decu pri domu Vasa Stajić za uzrast od sedam do 18 godina i prihvatiliše za zlostavljanu i zanemarenu decu. Grad Beograd ima dovoljno mesta i uvek može da prihvati dete koje se našlo u takvoj situciji", istakla je Stanisavljević.

Naglasila je da se za svako dete radi po planu individualnih usluga, kada centar i odlučuje o daljim koracima, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice.

Govoreći o drugim uslugama u okviru socijalne zaštite, Stanisavljević je podsetila da je Grad Beograd od 2014. godine započeo sa uslugom ličnog pratioca deci i mladima ometenim u razvoju.

Deca sa smetnjama u razvoju imaju pravo na dodatnu podršku prilikom uključenja u vaspitno-obrazovni sistem.

Lični pratilac je osoba koja dolazi po dete kući, vodi ga do škole, provodi vreme sa njim tokom trajanja nastave i vraća ga kući.

"To je dakle i pomoć roditeljima i deci kojoj je potrebna takva vrsta dodatne podrške prilikom polaska u vrtić, osnovnu ili srednju školu. Usluga je kompletno besplatna, počeli smo sa četrdesetoro dece 2014. godine, danas ih imamo 320 i polako radimo na povećanju broja dece kako bi sva deca kojoj je takva pomoć potrebna uspela da je dobiju. Činjenica da je pomoć besplatna veoma je važna jer time se stvar prava podrška sistemu inkluzije i dalje socijalizacije", navela je Stanisavljević.

Ona je istakla i da je tokom avgusta došlo do prve isplate nove vrste pomoći porodiljama od 10.000 dinara, kada je isplaćeno ukupno 1.060.000 dinara.

"Grad Beograd je maksimalno smanjio proceduru za dobijanje ove pomoći i po prvi put ako imate prebivalište godinu dana na teritoriji grada dobijate 10.000 dinara. Nema više ograničenja poput broja dece, materijalnog cenzusnog statusa već radimo promociju nataliteta. Natalitet je u Beogradu od početka godine povećan za pet odsto u odnosu na 2016. godinu koja je, inače, bila rekordna i to je naša podrška roditeljima".

Pored toga postoji i podršku za materijalno ugrožene porodilje od 25.000 dinara tako da je moguće dobiti ukupno 35.000 dinara.

U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu moguće je predati i zahtev za roditeljski dodatak koji za prvo dete iznosi skoro 39.000 dinara i te dve pomoći se ne isključuju te je moguće na jednom mestu, uz svega dva dokumenta, ličnom kartom i izvodom iz matične knjige rođenih za dete rešiti papirologiju i novac dobiti već sledećeg meseca.

"To nam je veoma važno jer podsetiću da je ovu gradsku vlast tokom 2014. godine sačekalo ogromno dugovanje za porodilje i trudnice. Sada ta pomoć ne kasni i to je odgovorna socijalna politika", navela je Stanisaljvević.