Presuda Miškoviću – između prava i pravde?

On je povodom toga kazao da je nekadašnji, poznati beogradski profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Ljubiša Lazarević često ponavljao svojim studentima da se dobra i uspešna advokatura vrlo često zasniva na lošem radu policije i tužilaštva.

Sa tim bi se složile mnoge njegove kolege, koje priznaju da su im propusti u istrazi i radu tužilaštva omogućili da dobiju mnoge bitke za klijente.

Oni, takođe, navode da je jedna od prvih lekcija koje dobiju na pravnim studijama ta da pravo i pravda ne idu uvek i obavezno jedna s drugom.

Da li je u slučaju oslobađanja Miškovića u "putarskom procesu" uz pravo zadovoljena i pravda?

Na to pitanje je šira javnost, ona bez diplome Pravnog fakulteta, reagovala dvojako - jedni su uvereni da su propusti, počev od optužnice, nastali zbog upliva politike, dok su drugi prosto ubeđeni da pravda nije zadovoljena.

Bobot, koji je inače i sam bio branilac u krivičnom postupku protiv Miškovića do jedne faze, te je upoznat sa činjeničnim stanjem u spisima i sa optužbom u tom konkretnom slučaju, ukazuje za Tanjug da je problem, ipak, malo širi.

Dokle god pitanje krivičnog progona nije potpuno u vlasti javnog tužilaštva, već je podležno raznim uticajima na izvršne vlasti, dotle ćemo, kaže, imati loša ili neosnovana optuženja i, u krajnjem rezultatu, oslobađajuće presude.

Njegov kolega, advokat Nebojša Anđelković o ovom slučaju kaže sledeće:

"Advokati Miškovićeve odbrane su iskoristili sva procesna prava u najboljem interesu svog klijenta, a sa druge strane, očigledno je, na osnovu presude Apelacionog suda, da policija i tužilaštvo nisu obezbedili dovoljno kvalitetne dokaze na osnovu kojih bi mogla da se donese odgovarajuća presuda za osnove sumnje i osnovanu sumnju da je Miškovih učinio krivično delo koje mu se optužnicom stvalja na teret", rekao je Anđelković za Tanjug.

On ističe da je sud, kada je reč pre svega o krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja, za šta je na osnovu presude Apelacionog suda oslobođen Mišković, dužan da oslobodi od optužbe lice koje se nalazi u krivičnom postupku, ukoliko, prema slovu zakona, nisu dokazani osnovi sumnje i ukoliko ne postoje kvalitetni dokazi.

"To su razlozi zbog kojih je oslobođen gospodin Mišković. Dalji komentari, koje bih dao, idu preko granice dozvoljenosti, jer dalje komentarisanje sudskih odluka nije dozvoljeno", kaže Anđelković.

I on smatra da je u ovom slučaju bilo propusta u radu određenih državnih organa, tačnije policije i tužilaštva, jer se, ističe, nisu potrudili da pripreme u predkrivičnom i krivičnom postupku dovoljno dokaza na osnovu kojih bi mogla da se zasniva validna optužnica.

"Radi se o oslobađajućoj presudi koja se bazira na propisno pravnim pretpostavakma, a ne na materijalno pravnim činjenicama, što je dovelo do ovakve odluke", ukazao je Anđelković.

Što se tiče drugog dela, koji se tiče utaje poreza, za šta se, u odvojenom procesu, sumnjiči Mišković, u tom delu je takođe "postupak ponovljen", odnosno, objašnjava ovaj advokat, "presuda Apelacionog suda je u tom delu ukinula prvostepenu odluku, jer postoje bitne povrede postupka.

U tom delu, suđenje će se ponoviti, po nalogu Apelacionog suda, i u ponovljenom postupku sud i tužilaštvo treba da isprave te nedostatke, zaključio je Anđelković.

Mišković je ovu "polovičnu" pobedu inače dočekao u Beogradu, umesto, kako je želeo, u Ljubljani, gde je svečano otvoren njegov hotel Interkontinental, pošto je Specijalni sud odbio da mu privremeno vrati pasoš, koji mu je oduzet kako ne bi pobegao iz zemlje.

Vlasnik Delta Holdinga, jedan od najbogatijih ljudi u regionu, započeo je, kao i većina tranzicionih tajkuna, najpre u nekadašnjoj Jugobanci i preduzeću Trajal iz Kruševca.

U Hemijsku industriju Župa prešao je 1977, najpre kao direktor finasijskog sektora, zatim potpredsednik Poslovodnog odbora za finansije, pa, deset godina kasnije, generalni direktor kompanije.

Odatle je direktno ušao u politiku, i 1990. izabran za potpredsednika Izvršnog veća, ondašnje vlade, SR Srbije, ali je tu funkciju vršio samo šest meseci.

Već sledeće godine osnovao je kompaniju Delta M, a ubrzo potom i Delta banku, koje su uspešno poslovale tokom ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije i tokom režima Slobodana Miloševića.

Delta banka je prodata Banka Intezi, 2004. godine, dok je lanac Maksi prodavnica osnovao 2000. nakon kupovine akcija C marketa, a potom ga 2011. prodao belgijskom Delezeu.

Jednog od najmoćnijih tajkuna u Srbiji, pripadnici zemunskog klana su kidnapovali 9. aprila 2001. godine i pustili uz otkup koji je sledećeg dana platila njegova kompanija u iznosu od sedam miliona nemačkih maraka.

Nakon pokretanja krivičnog postupka protiv Miškovića, u decembru 2012. godine, po nalogu suda i tužilaštva blokirani su njegova privatna imovina i računi, kako ih ne bi otuđio u toku sudskog procesa, a on je u više navrata govorio na suđenju da je u pitanju više 45 miliona evra.

Mišković je tada uhapšen zbog sumnje da je zloupotrebom položaja izvlačio novac iz putarskih preduzeća i tako doveo do njihove propasti, od čega je, zbog nedostatka dokaza, oslobođen.

Miškoviću će se prema odluci istog, Apelacionog suda, suđenje ponoviti zbog optužbi da je pomogao sinu Marku da utaji pored po odbitku od 3.3 miliona evra.

U pritvoru je bio sedam i po meseci, pošto je u julu 2013. platio najviše izrečeno jemstvo u Srbiji ikad, od 12 miliona evra u gotovini za odbranu sa slobode.

Od početka ovog procesa, americka lobistička grupa "Podesta" lobirala je, prema pisanju medija, kod uticajnih ličnosti u Srbiji, EU i SAD predstavljajući Miškovića kao žrtvu, dok su tok početka suđenja, na poziv i o trošku Miškovića, pratili poznati pravnici iz Evrope i SAD.