"AfD u Bundestagu? Ima pristojnih, ali i potpunih budala"

Osim toga, on kaže da nije tako siguran da će, kako mnogi navode, poslanici AfD u parlamentu morati da se pacifikuju i nužno pretoče svoju galamu u parlamentarni rad.

“Do sada im se podizanje buke i te kako isplatilo pre svega jer su sve vreme tema u medijima. Po njima pljušte osude sa svih strana što im baš odgovara – tako izgleda kao da se establišment političara, novinara i patrona krupnog biznisa urotio protiv njih. A mislim da ostali nisu dovoljno karakterni da odole ulasku u svađu sa galamdžijama”, navodi Rujević.

U ponedeljak ujutru objavljena je vest da košefica te stranke Frauke Petri neće učestvovati u poslaničkoj grupi u Bundestagu, mada će biti poslanica.

“To dalje potvrđuje da je AfD i dalje manje stranka, a više egoistična grupa građana u međusobnoj borbi za funkcije. Oni se dele na tvrde konzervativce koji izgledaju i govore pristojno – kao gospođa Petri – i na potpune budale koje namerno koketiraju sa nacizmom kako bi osim opravdano nezadovoljnih privukli i onih pet do sedam odsto građana koji osećaju nostalgiju za tridesetim godinama”, ističe Rujević.

AfD je na izborima za Bundestag osvojila 13% glasova i ne samo da je prvi put ušla u Bundestag, već je i postala treća politička snaga u Nemačkoj.

"Krenućemo za Merkelovom. Vratićemo našu zemlju i naš narod", rekao je jedan od lidera AfD Aleksander Gauland.

Osim toga, jedna od liderki partije Alis Vajdel izjavila je da su ih "milioni glasača poverili dužnost konstruktivne opozicije"

AfD se našla iza Hrišćansko-demokratske unije nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je osvojila 32,5 - 33,5 odsto glasova i Socijaldemokratske stranke Martina Šulca, koja je osvojila 20 odsto glasova.

Foto: Tanjug, AP

Nakon objavljivanja rezultata izbora, mediji su odmah preneli da će Angela Merkel po četvrti put postati kancelarka, čime se izjednačila sa svojim političkim ocem Helmutom Kolom. Takođe, objavljeno je i da su matematički i politički ostale moguće dve koalicije – “Velika” i “Jamajka” koalicija.

Međutim, ubrzo su iz SPD objavili da neće ući u koaliciju sa demohrišćanima čime je samo “Jamajka” ostala moguća: Crnima – demohrišćanima Angele Merkel – za ‘Jamajku’ potrebni su žuti Liberali i Zeleni.

“Te dve stranke ne mogu biti različitije jer prvi zastupaju interese krupnog kapitala, minimalnu državu i u poslednje vreme tvrđi odnos prema migrantima, a drugi socijalnu preraspodelu, intervenciju države u pitanjima klimatskih promena i otvorenije društvo. U normalnim okolnostima to je bogatstvo partijskog spektra, ali u okolnostima kada dve tako različite partije konkurišu za slični urbani milje boljestojećih glasača one se pretvaraju u tetke koje se svađaju pred tezgom na pijaci”, kaže Rujević.

Kako navodi, obe su stranke relativno dobro prošle na izborima, što im daje za pravo da u koalicionim pregovorima – ako do njih dođe – nastupe tvrdo braneći svoje programe.

“Da bi ‘Jamajka’ uspela, veće žabe bi morali da progutaju zeleni jer će sa druge strane stola imati stare drugare demohrišćane i liberale koji će se lakše saglasiti o većini tema. Ipak verujem da će sve njih u koaliciju na kraju naterati dve stvari: prvo, miris kožne fotelje pred kojim principi znaju da popuste; drugo, strah od ponavljanja izbora na kojima bi izvesno dalje ojačala desničarska Alternativa za Nemačku”, ocenjuje on.

Mediji su pre izbora pisali da bi Angela Merkel mogla da osvoji manje glasova nego na prošlim izborima kada je imala 41%, ali deluje da niko nije očekivao pad od čak devet procenata.

Foto: Tanjug, AP

Rujević za B92.net kaže da to i nije iznenađenje kada se zna da je milion birača CDU sa prošlih izbora svoj glas iz protesta dalo Alternativi za Nemačku i da im je još 1,3 miliona glasača otišlo ka liberalima.

“Većina u ipak i dalje najvećoj nemačkoj stranci će kroz zube procediti da je za to kriva izbeglička politika Angele Merkel, ono što nazivaju ‘otvaranjem kapije’ za migrante. Ja bih pak rekao da ona tokom svoje maratonske vladavine nije uradila ništa za srednju i nižu klasu, naprotiv, nastavila je nemilosrdnim stopama Gerharda Šredera - sve nesigurnija radna mesta, sve više ljudi koji rade pola radnog vremena, pritisak na socijalna davanja. Tek je to omogućilo da se pojave desničarski ribari ljudskih duša i pokupe protestne glasove stupidnim narativom o islamizaciji Nemačke”, smatra Rujević.

A šta je potrebno da bi Merkelova vratila izgubljene birače i da li je to uopšte moguće?

“Merkelova, strogo gledano, neće vraćati nikakve birače jer joj je ovo – valjda! – poslednji mandat na čelu zemlje. Šta će njena partija posle nje i ko će je voditi? Da to znam obogatio bih se na kladionici. U svakom slučaju borba za tron neće biti slatka, niz mediokriteta će pokušati da nasledi Merkelovu. Ona pak može da učini poslednju i veliku uslugu svojoj zemlji ako u narednim godinama obrati pažnju ne direktno na teme koje AfD otvara, nego na pitanje zašto su ljudi toliko nezadovoljni da zaokružuju desničarske budale”, navodi Rujević.

“Zašto su im nesigurna radna mesta, zašto istok Nemačke i dalje nije ni izbliza ekonomski razvijen kao zapad, zašto nema socijalnih stanova ni dovoljno mesta u vrtićima, zašto niža srednja klasa plaća jednaku poresku stopu kao milioneri? Velika je istina da pred svaki uspon desnice idu godine promašaja levice. S obzirom na jadno stanje u SPD, Merkelova bi morala da bude levlja nego što je ikada sanjala. Red je da vrati uslugu Gerhardu Šrederu - on je socijaldemokrata koji je radio za kapital, ona bi morala da bude demohrišćanka koja će raditi za ljude”, dodaje on.

Foto: Tanjug, AP

Ipak, najveći gubitnik su socijaldemokrate koje su osvojile 20% i ostvarile najveći pad od Drugog svetskog rata.

Rujević kaže da su se “kasno setili kako im se zove stranka”.

“Tek je dolazak Martina Šulca doneo priču o socijalnoj pravdi za kojom očigledno Nemačka vapi. Ali i to je bilo nedovršeno, usiljeno, neverodostojno. Treba priznati da se SPD očajno snašao u izbornoj kampanji u kojoj se o politici nije mnogo debatovalo jer je Angela Merkel izbegavala svako suštinsko sučeljavanje, a desničari su dizali buku. Uz to, teško možete tvrditi da donosite promene ako ste u poslednjih 12 godina čak osam godina bili mlađi koalicioni partner u Vladi. Zato je odluka da se ide u opoziciju bila jedina moguća. Priznajem da sam mislio da u SPD-u više nije ostalo ni toliko pameti i da će se upustiti u još jednu Veliku koaliciju”, zaključuje novinar “Dojče velea” u intervjuu za B92.net.