Tramp ima tri opcije za Severnu Koreju

Međutim, eksperti upozoravaju da SAD nemaju mnogo dobrih opcija koje mogu da preduzmu bez pomoći Kine, koja je pak bila nesklona merama koje bi gurnule severnokorejski režim do tačke kolapsa.

Kina je dosad zagovarala plan "dvostrukog zamrzavanja": zamrzavanje severnokorejskog nuklearnog programa u zamenu za prekid zajedničkih američko-južnokorejskih vojnih vježbi, što su SAD odbacile.

Donald Tramp je, i kao kandidat i kao američki predsednik, dosad izneo tri predloga za rešavanje korejske krize: vojna akcija protiv Severne Koreje, ekonomsko kažnjavanje njene saveznice Kine i direktni pregovori.

Američki ministar odbrane Džim Matis zapretio je, u reakciji na nuklearni test, "masivnim vojnim odgovorom" na "bilo kakvu pretnju Severne Koreje SAD-u ili njegovim saveznicima". Američka ambasadorka u UN Niki Hejli poručila je da Pjongjang svojim provokativnim postupcima "moli za rat".

"Kim Džong Un ne želi da razgovara, on želi da razvije nuklearni arsenal. Kriza na Korejskom poluostrvu se pogoršava, što znači da mogu'nost da Tramp izvrši veći pritisak ili čak i vojni udar postaje sve veća", komentariše za Gardijan Park Bjung Kvang, direktor centra za severoistočnu Aziju na Institutu za strategiju nacionalne bezbednosi u Seulu

Park smatra da Tramp ima tri opcije: pojačavanje pritiska kroz sankcije, iniciranje direktnih pregovora s Kimom ili "hirurški" udari na vojnu infrastrukturu Severne Koreje. Ali i dalje je nejasno da bi li uskladio svoje postupke s ključnim regionalnim saveznicima, Južnom Korejom i Japanom, ili bi delovao sam. Obe zemlje bi se verovatno oštro usprotivile bilo kakvom napadu na Severnu Koreju, budući da bi njihovi građani najviše nastradali u sukobu koji bi izbio.

U međuvremenu, ratoborna retorika mogla bi čak i ojačati Kimovu poziciju.

"Zveckanje oružjem Donalda Trampa služi kao potvrda Kimove logike domaće moći koja prikazuje SAD kao strašnu pretnju, što opravdava političku represiju režima", smatra Bendžamin Habib sa Univerziteta La Trobe i dodaje:

"Milioni života s obe strane demilitarizirovane zone (između dveju Koreja) i dalje su nepotrebno ugroženi ovakvim hazarderstvom s visokim ulozima. Trampova sklonost vojnom poziranju baš i ne povećava verovatnoću denuklearizacije Severne Koreje."

Osim toga, vojna akcija mogla bi da uvuče Kinu u sukob, kao što je bio slučaj u Korejskom ratu iz pedesetih kad je Kina poslala milion vojnika na Korejsko poluostrvo.

Kina je najvažniji saveznik i najveći trgovinski partner Severne Koreje - 90% međunarodne razmene ove izoovane zemlje otpada upravo na Kinu. Njen izvoz u Kinu 2015. bio je u vrednosti od 2.3 milijarde $, a u drugu zemlju po redu po količini izvoza, Indiju, tek 98 miliona $. Slično je i sa uvozom Severne Koreje. Tramp je zapretio da će "zaustaviti svu trgovinu sa zemljama koje posluju sa Severnom Korejom", ali pod znakom pitanja je koliko je takva mera ostvariva, budući da je Kina takođe i najveći trgovinski partner samih SAD, ali i najveći vlasnik njenih obveznica koje bi mogla masovno da prodai u znak odmazde. Osim toga, Tramp bi za takvu zabranu trgovine trebalo da dobije odobrenje Kongresa i zasigurno bi izazvao oštre kritike.

"Druge opcije uključuju uskraćivanje pristupa (Kinezima) američkom tržištu kapitala, ili korišćenje američkog dolara, ili ulaska u SAD kako bi se izvršilo pritisak na američke saveznice poput Australije. Ali kao i carine, pa čak i više od toga, ovakve mere bi donele više štete SAD-u nego Kini", upozorava nezavisni australijski ekonomista Saul Eslejk.

"Postoji jako malo puteva pomoću kojih SAD mogu izvršiti pritisak na Severnu Koreju, osim pretnje vojnom akcijom ili čak sprovođenja takve akcije", zaključuje Eslejk.

Habib se slaže s njim: "Rizikovanje globalne recesije kroz budalastu protekcionističku spiralu ili prisila Kine da baci "dolarsku bombu" nije uverljiva strategija za nagovaranje Kine na pomoć u obuzdavanju Severne Koreje."

Eksperti se uglavnom slažu da se Pjongjang neće odreći svog nuklearnog naoružanja. Kim je dobro svestan da je libijski diktator Moamer Gadafi pristao da prekine svoj nuklearni program 2003., u strahu da će ga snaći sudbina Sadama Huseina, ali ga to nije spasilo: u građanskom ratu 2011. NATO je stao na stranu pobunjenika i pomogao u njegovom svrgavanju.

Šen Dingli, vođa Centra za američke studije na Univerzitetu Fudan u Šangaju, smatra da i Kina i SAD nemaju drugu opciju nego pda prihvate nuklearni status Severne Koreje i normalizuju odnos s Pjongjangom. Pritom navodi primer uspostave odnosa između SAD i Kine pod vođstvom Ričarda Niksona i Mao Ce Tunga.

"Nikson je mrzeo Kinu.. To je bila komunistička zemlja koja je sprovodila Kulturnu revoluciju. Ali Nikson je bio pametan. Kina mu je bila potrebna da suzbije Sovjetski Savez", ističe Šen i predviđa da će Tramp uskoro sesti za sto s Kimom baš kao što je Nikson učinio s Maom.