"Raspad počeo tričavim sporovima, rane nam zacelila EU"

To je rekao predsednik Češke Miloš Zeman povodom 25. godišnjice odluke o podeli Čehoslovačke.

"U odnosima dve zemlje nema pukotina. Smatrao bih da ta rana nije zaceljena da obe države ili jedna od njih nisu ušle u EU. Ali ovako smo postali deo šire evropske porodice i imamo izuzetno sjajne, bratske odnose", kazao je Zeman češkoj agenciji ČTK povodom godišnjice raspada.

On je upozorio da do podele zajedničke domovine nije došlo zbog toga što su bile nespojive predstave glavnih pregovarača, tadašnjeg češkog premijera Vaclava Klausa i slovačkog Vladimira Mečijara.

"Podela Republike je faktički počela još 1990. godine prividnim tričavim sporovima oko imena zemlje i državnog grba", podsetio je češki predsednik.

Tadašnji češki premijer, a kasnije predsednik Češke Vaclav Klaus, iako priznaje da je 1992. godine bio razočaran što nema mogućnosti da se dogovori sa slovačkim predstavnicima, danas smatra da je podela bila korisna.

"Razdvajanje je donelo koristi obema zemljama. Pre svega Slovačka, koja je do tada stalno imala utisak da je pod nadzorom starijeg brata" (Češke), kazao je Klaus.

Bivši premijer, koji je s Mečijarom podelio Čehoslovačku bez referenduma, ne pitajući Čehe i Slovake, kazao je sinoć češkom javnom TV servisu ČT da je Čehoslovačka imala sreću što su Evropa i međunarodna zajednica bili zauzeti drugim, većim problemima i temama, kao što su krvavi raspad bivše Jugoslavije, posledice ujedinjenja Nemačke i raspad Sovjetskog Saveza.

"Rekao bih čak da smo imali ogromnu sreću što je svet u to vreme bio zauzet svojim problemima, tako da nam se otvorila jedinstvena, vanredna, istorijska prilika da nam se u to niko ne meša", kazao je Klaus.

Arhitekta češkog puta u tranziciju upozorio je da takvih okolnosti ni ranije ni kasnije više nije bilo.

"Danas bi EU sigurno onemogućila te procese. Slala bi nam svoje emisare, izdavala rezolucije i odluke koje bi nas razbesnele i koje bi nas isprovocirale da učinimo suprotno. Toga na sreću tada nije bilo. Zaista smo to mogli da uradimo sami", kazao je Klaus.

Svojevremeno najglasniji evroskeptik među šefovima država i vlada članica EU kao pozitivan trend označio je prelazak na Evropu u više brzina, što bi po njegovom mišljenju bila korisna kada bi sve brzine integracije bile jednako legitimne a Brisel ne bi nastojao da gura sve ka najvišoj brzini.

"Današnji logični prelazak na više brzina, što znači različiti stav prema evropskoj integraciji, daleko je razumniji nego kada sve guraju u isti jaram", kazao je Klaus.

Odluku o podeli Čehoslovačke i nastanku dve nezavisne države od 1. januara 1993. godine obznanili su 26. avgusta 1992. godine u Brnu tadašnji republički premijeri Klaus i Mečijar nakon serije neuspešnih pregovora tokom leta o uređenju odnosa u zajedničkoj federaciji.