Velt: Cilj EU stvoriti mini Jugoslaviju na Balkanu

Povodom samita u Trstu koji je okupio lidere zemalja Zapadnog Balkana, nemački list "Velt" piše da "EU na Balkanu želi da stvori novu mini Jugoslaviju".

Izvor: index.hr
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Samit u Trstu okupio je zemlje Zapadnog Balkana, kao i lidere Nemačke, Francuske i Italije i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.

U članku se ističe da EU sada nije u stanju da primi nove članice, te da zbog toga žele da stvore carinsku uniju.

"Planiranu balkansku carinsku uniju trebalo bi da sačinjavaju Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija, dakle sve zemlje nastale raspadom Jugoslavije, te po mogućnosti i Albanija, a iz EU poručuje kako bi stvaranje zajedničkog gospodarskog prostora ove zemlje učinilo spremnijim za pristupanje Evropskoj uniji, kada i ako ona bude spremna da ih primi u svoje društvo", piše "Velt".

Istovremeno, EU želi zadržati svoj uticaj u regionu u kojem se već "sukobljavaju rivalske velike sile". Na sreću za Slovenije i Hrvatsku, "one su već članice EU".

"Cilj carinske unije je deaktivirati balkansko bure baruta, ali bez toga da se te zemlje prime u EU, s tim da je Zapadni Balkan za EU trivijalan, ali je politički gledano, naročito ako se zna evropska istorija, od centralnog značenja. Jugoslavija je držala stabilnom tu eksplozivnu mešavinu naroda, a sada je to zadatak Evropske unije", piše u tekstu u nemačkom listu, u kome se upozorava da napetost u regionu sve više raste.

Zato EU želi "oživeti bivšu Jugoslaviju, ovaj put kao carinsku i transportnu uniju, samo bez Hrvatske i Slovenije koje su već u EU". U takvoj konstelaciji "Srbija bi bila glavna i sve ostale države bi gravitirale prema njoj", te ne čudi zašto službeni Beograd najsnažnije podržava ovu "evropsku, odnosno preciznije nemačku ideju".

"Kao što je Beograd dominirao u Jugoslaviji, tako bi ostavio najveći trag i u novoj uniji", konstatuje se u "Veltu", te dodaje da se onda i Makedonija "ne bi više stalno morala plašiti za svoj opstanak, jer bi bila deo većeg saveza, umesto sama i bez odbrane, okružena susedima koji su neprijateljski nastrojeni: Grčkom, Albanijom, Bugarskom i Srbijom, koje sve donekle smatraju da Makedonija nije prava država, te da neki njeni delovi njima pripadaju, a i da su Makedonci izmišljen narod".

Napominje se i da su ankete pokazale da se žali zbog raspada Jugoslavije u zemljama Zapadnog Balkana, s izuzetkom Kosova, a konstatuje se i da je nestanak Jugoslavije stvorio vakuum moći u Evropi koji ni danas nije ispunjen na odgovarajući način.

"Baš kao što je raspad Habsburške monarhije učinio Evropu slabijom i Hitleru kasnije izručio novonastale patuljaste države, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentnu zonu konflikta u srcu Evrope", u kojoj "igre geopolitičke dominacije igraju Rusija, Turska, SAD, Nemačka i druge velike sile".

Jugoslavija se raspala zbog "rivaliteta Srba i Hrvata", no i nova zapadnobalkanska unija bi bila bipolarna: s jedne strane osam miliona Srba u Srbiji i BiH, a s druge pet miliona Albanaca u Albaniji, Kosovu i Makedoniji dominirali bi ostatkom saveza.

"Ako bi sve te zemlje stvorile zajednički ekonomski prostor, to bi logično olakšalo njihovo pristupanje EU", piše "Velt" i podseća da je sama EU započela manje-više kao carinska unija. S druge strane, naročito je problematičan odnos Srbija i Kosova, koja ga smatra svojim delom, a ne nezavisnom državom, te bi se u tom slučaju mogao ponoviti kiparski scenario", piše u tekstu.

"Najmanje koristi bi od zapadnobalkanske carinske unije imala Crna Gora, koja je najviše odmakla u svojim pregovorima za pristupanje EU, te bi za nju ostanak u novostvorenoj carinskoj uniji značio najveći gubitak. Za Kosovo bi ta ideja, uprkos dominaciji Beograda, mogla doneti najviše koristi, jer reč je o državi koja je od svih najdalje od članstva u EU, te bi ovo bio za njih doslovno prvi korak u tom pravcu", zaključuje se u tekstu.

Evropska unija

strana 1 od 436 idi na stranu