Švedska najbolja zemlja za imigrante, Srbija na 68. mestu

Švedska, Norveška, Finska i Danska drže četiri od prvih deset mesta na listi zemalja najboljih za imigrante ponajviše zahvaljujući globalno povoljnoj percepciji njihovih ekonomija i posvećenosti jednakosti prihoda, preneo je danas Euraktiv Srbija.

U grupi 10 najboljih zemalja za imigrante su i Kanada, Švajcarska, Australija, Nemačka, SAD i Holandija.

Na listi sa 80 zemalja Srbija je 68, Hrvatska 48, Bugarska 40, Rumunija 34, Slovenija 29, navodi se u izveštaju američke medijske kompanija Ju-Es njuz end vorld riport (US News & World Report).

Najmanje privlačne zemlje za migrante su Kenija, Gvatemala i Tunis.

Broj migranata u svetu Svetska banka procenjuje na gotovo 250 miliona ili troje na svakih 100 stanovnika.

Migranti su familijama u domovini u 2015. poslali 582 milijarde dolara.

Doznake od rođaka migranata znače život za mnoge porodice, a kolika je njihova moć najbolje pokazuje podatak da predstavljaju gotovo 20 odsto nacionalne ekonomije Salvadora i Jamajke i 10 odsto ekonomije Filipina i Gvatemale.

Ekonomski uticaj imigracije značajan je i za zemlje domaćine.

Nedavno istraživanje američke Nacionalne akademije nauke, inženjerstva i medicine o troškovima i koristima od imigracije pokazalo je da imigracija ima snažan pozitivan uticaj na dugoročni ekonomski rast u SAD.

Od značaja za pitanje imigracije je i nivo podrške javnosti.

Nova međnarodna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da gotovo 60 odsto anketiranih širom sveta smatra da njihova zemlja treba da bude više otvorena za imigraciju.

Istovremeno, više od 40 odsto njih kaže da je imigracija najvažnije pitanje koje svet treba da reši.

Međutim, budućnost imigracije je neizvesna zbog jačanja nacionalističkih i protekcionističkih pokreta.

Kada je reč o prvoplasiranoj, Švedska privlači radnike i njihove porodice reputacijom zemlje sa visokim standardom života, brzim rastom u oblasti pokretanja biznisa, rodnom ravnopravnošću i takođe statusom jedne od najboljih zemalja za podizanje dece i porodični život.

Ipak, piše portal Thelocal.se, neki posmatrači ukazuju da strogi švedski propisi oko migracije nepovojno deluju na strance i švedske građane koji žele da dovedu porodice u Švedsku.

Tu je i dugo čekanje na dozvole boravka, kao i akutni manjak stambenog prostora, posebno u velikim gradovima.

Dozvole za rad u Švedskoj takođe su na meti kritike nakon vše slučajeva deportacije stranaca u poslednjih nekolko godina zbog nekih minornih administrativnih propusta.

Kako bi se izbegle takve situacije, vlada je obećala promenu zakona.

Ju-Es njuz ukazuje i na promenu stava prema strancima u Švedskoj i na sve češće rasprave u javnosti o "švedskim vrednostima", kao i na rastuću podršku antiimigracionoj partiji Švedske demokrate.

Najjača evropska ekonomija na petom je mestu globalne liste zemalja povoljnih za imigrante. Nemačka obezbeđuje "brojne mere integracije, poput kurseva jezika ili priznavanja kvalifikacija".

U 2015. je Nemačka imala najviši nivo imigracije od kako se podaci prate - u zemlju je stiglo 2,14 miliona ljudi uključujući 890.000 tražilaca azila, kao i više od 910.000 građana EU.

Nemačka je privlačna na prvom mestu zbog dobre ekonomske situacije i sigurnosti posla.

Za istraživanje je ispitano više od 21.000 ljudi iz svih regiona sveta koji su, pored ostalog, ocenjivali ekonomsku stabilnost zemlje, stanje na tržištu rada, jednakost prihoda. Takođe su odgovarali da li je ili nije "to mesto na kojem bi živeli".

Zemlje su rangirane i prema udelu migranata u populaciji, visini doznaka koje migranti šalju kućama, merama integracije koje sprovode.