Vulin: Srbi nikad nisu prihvatili "BG grad bez Jevreja"

Beograd -- Svaka rana jevrejskog naroda je i rana srpskog naroda, svaka njihova radost je i naša radost, izjavio je ministar rada Aleksandar Vulin.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Dimitrije Goll
Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Vulin je poručio i da u Srbiji nema i nikada neće biti organizovanog antisemitizma.

"Srbija je ponosna na svoju tradiciju, istoriju i pobedničku prošlost, kao i na budućnost koja proizilazi iz pobede i činjenice da smo uvek bili na pravoj strani sveta", rekao je Vulin na akademiji povodom Dana sećanja na žrtve holokausta održanoj na Starom sajmištu.

Vulin je naznačio da Srbi nikada nisu prihvatili da će Beograd biti grad bez Jevreja, jer ovo su grad i zemlja Jevreja, za koju su zajedno sa Srbima delili dobro i zlo, i mi to nikada ne možemo da zaboravimo.

Ministar je istakao da su srpski i jevrejski narod - narodi slobode i ponosa.

"Ova generacija neće propustiti da oduži svoj dug precima. Neće propustiti da oduži dug prema hrabrim Srbima i Jevrejima koji su se borili za slobodu ovog naroda, koji nisu dozvolili da ovo zaista bude grad bez Jevreja", kazao je on.

Vulin je podvukao da u Srbiji nema i nikada neće biti organizovanog antisemitizma, jer se srpski narod gadi takvih ideja i takvih ljudi.

Srbi, poručio je, nikada neće biti uz one koji na bilo koji način mogu da diskriminišu jevrejsku zajednicu, na bilo koji način je ponižavaju, smatraju drugačijom, vrednom bilo kakve kazne.

Vulin je dodao da je srpski narod beskrajno srećan što je u vreme Drugog svetskog rata bio na istoj strani sa jevrejskim narodom i tako će i nastaviti.

"Dan pobede je za nas veliki dan, dan kada se sećamo onih koji su stvorili slobodu, ali i kada gledamo putokaz kojim treba da idemo. Mi ne smemo da budemo manje hrabri i ponosni od naših predaka i ne smemo našim životima da obrukamo njihove živote", rekao je Vulin.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Jakob Salom rekao je da se večeras odaje pošta žrtvama Holokausta, u zgradi neizmernih užasa, kroz koju je za veoma kratko vreme prošlo hiljade Jevreja na svom putu smrti.

On je ukazao da smo sada svedoci pokušaja prekrajanja istorije, te da bi neki savremeni istoričari da promene prošlost, da ona ne bude tako crna, već da ubace malo ružičaste boje i to baš tamo gde su tragovi nečoveštva njihovih sunarodnika.

"To su pokušaji da se sve relativizuje i da se izjednače žrtve i dželati. Najbliži nam je slučaj Jasenovca, i ploča sa ustaškim natpisom "Za dom spremni". To su pravi pokusaji menjanja istorije", rekao je Salom.

Kako je rekao, pre rata u BiH, odakle je njegova porodica, svi su se zvali Srbima pravoslavne, Srbima katoličke vere, Srbima islamske ili Srbima Mojsijeve vere.

"Mislim da se ovde svi osećamo kao Srbi Mojsijeve vere. I nas, kao i Srbe, boli sve što se događa sa pokušajima menjanja istorije u Hrvatskoj, BiH ili bilo gde druge", rekao je Salom.

Član Gradskog veća Dragomir Petronijević podsetio da je upravo 10. maja 1942. godine poslat u Berlin izveštaj da u Beogradu više ne žive Jevreji, a da je Skupština grada 2014. godine donela odluku da se taj dan slavi kao Dan sećanja na žrtve holokausta u Beogradu.

U Beogradu su, naveo je, do početka rata živele razne nacionalnosti, među njima i Jevreji, koji su gradili ovaj grad, istoriju grada i našeg naroda, kao dobre komšije i prijatelji.

"Ne smemo zaboraviti žrtve, da nam se takvi zločini ne ponove i tu poruku moramo stalno da ponavljamo", rekao je Petronijević.

Na teritoriji Beograda, u vreme Holokausta, stradalo je više od 11.000 Jevreja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 282 idi na stranu