Poverenik u izveštaju Skupštini: Stanje zabrinjavajuće

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je Skupštini Srbije dostavio izveštaj o sprovođenju ta dva zakona 2016. godine.

Izveštaj je dostavljen i predsedniku Srbije, zaštitniku građana i Vladi Srbije i istaknut na veb-prezentaciji poverenika.

U Izveštaju je poverenik naveo da je 2016. godine prvi put došlo do smanjenja broja uspešnih intervencija poverenika, koji je ranije rastao iz godine u godinu, te je procenat uspešnih sa 96 odsto 2015. opao 2016. godine na 92 odsto.

"Iako se još može govoriti o relativno visokom procentu uspešnosti, pad od četiri odsto u toku jedne godine definitivno je zabrinjavajući", navodi se u saopštenju.

Ocenjeno je se da pad efikasnosti u zaštiti prava javnosti u najvećoj meri mora objašnjavati odsustvom podrške koju su povereniku bili dužni da pruže drugi državni organi.

Ni upravna inspekcija Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nadležna za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršilaca zakona, ni pravosudni organi, nisu imali ni izbliza adekvatan odnos prema masovnom kršenju zakona.

Prekršajni postupci pokretani su u broju višestruko manjem od broja realno počinjenih prekršaja, retko i selektivno, a okončavani u najvećem broju slučajeva nastupanjem zastarelosti, piše u saopštenju.

Međutim, dodaje se da je još važnije odsustvo nužne i očekivane podrške koju su najviši organi u procesu dužni da daju u unapređenja prava javnosti da zna.

U 2016. godini poverenik je bio prinuđen da u mnogo više slučajeva (ukupno 61) nego prethodnih godina, zahteva od Vlade obezbeđenje izvršenja, a Vlada to nije učinila ni u jednom slučaju.

Tokom 2016, druge godinu uzastopce, Skupština Srbije, suprotno zakonu i svom Poslovniku o radu, nije razmatrala godišnje izveštaje poverenika, štaviše, prvi put za 12 godina postojanja i delovanja institucije poverenika čak ni "matični" skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj.

Poverenik kao zabrinjavajuće navodi održavanje hroničnih problema u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti da zna, odnosno ponovno pojavljivanje problema za koje je bilo nade da su rešeni ili prevaziđeni.

To posebno važi za probleme u ostvarivanju prava na pristup informacijama u vezi sa nekim krupnim, ekonomskim potezima države, odnosno organa vlasti, sa informacijama o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima, piše u saopštenju.

Ti problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i 2016. godine potvrđeno hronično lošom ocenom i pozicijom Srbije na listi po Globalnom indeksu percepcije korupcije.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti i u 2016. godini održavala se hronično loša, vrlo zabrinjavajuća situacija, upozorava poverenik u saopštenju.