Slučaj "Ćuruvija": Šta će reći Dušan Mihajlović?

U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije svedočiće bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, piše Cenzolovka.

Izvor: cenzolovka.rs
Podeli

Mihajlović je u svom iskazu Tužilaštvu za organizovani kriminal u junu 2014. rekao da je po dolasku na mesto ministra 2001. godine „dao nalog Ministarstvu da se prioritetno pozabave nerešenim ubistvima iz prošlosti za koje se pretpostavljalo da imaju političku pozadinu“ – ubistvom Ćuruvije, Ivana Stambolića i atentatom na Ibarskoj magistrali.

Kako je tada tvrdio, već u početku se ispostavilo da su se inspektori koji su radili na slučaju Ćuruvijinog ubistva žalili da im je glavni problem to što su nailazili na „gvozdena vrata“ Resora državne bezbednosti (RDB), odnosno da nije bilo saradnje sa RDB-om, zbog čega je on insistirao da načelnici policije i RDB-a „zajednički otklone te prepreke i razreše slučaj“.

On je naveo i da mu se 2003. godine kao ministru obratila Branka Prpa, jedini svedok Ćuruvijinog ubistva, koja mu je, kako tvrdi, saopštila da se ranije bojala za svoj život i da je zato rekla da je ubica imao fantomku, ali da „sada ima poverenja u policiju“ i da može da izjavi da je jasno videla lice ubice.

To je za njega, kako se navodi u optužnici, bila značajna novost koja je predstavljala pomak u istrazi i zbog toga je predložio Prpi da da izjavu policiji. Nakon toga je obavešten da je Prpa na fotografijama prepoznala lice tada ubijenog kriminalca Luke Pejovića.

Brojni svedoci, nekadašnji policajci, među kojima su i nekadašnji član „Poskoka“ i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, nekadašnji zamenik načelnika RDB-a Milorad Bracanović, nekadašnji šef „Poskoka“ Mile Novaković, šef podgrupe u „Poskoku“ koja je istraživala ubistvo Ćuruvije Dragan Karleuša, navodili su u svojim svedočenjima tokom procesa za ubistvo Ćuruvije da je Mihajlović tada bio potpuno siguran da je Luka Pejović ubica.

Pojedini policajci su svedočili da je Mihajlović čak rekao da policajci koji rade na istrazi „nemaju pojma“ i da je insistirao da se javnosti saopšti da je Pejović ubio Ćuruviju, što su neki operativci okarakterisali kao pritisak iz vrha policije.

Očekuje se da u sredu Dušan Mihajlović odgovori na ove tvrdnje, iako je u istrazi naveo da nikada nije opstruirao istragu za ubistvo.

„Mihajlović je u iskazu Tužilaštvu naveo da grupu ‘Poskok’ nije rasformirao zbog slučaja Ćuruvija, već zbog toga što je smatrao da borbom protiv organizovanog kriminala nije mogla da se bavi ad hok grupa već posebna organizaciona jedinica MUP-a. Zbog toga je formirao Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, posle čega je ‘Poskok’ prestao da postoji.“

Rekao je, kako se navodi u optužnici, i da nikog nije sprečavao da razreši ubistvo Ćuruvije.

Za sredu je najavljeno i svedočenje Dejana Nikolića, koji je u martu 2007. godine dao iskaz pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu.

Zlatko Kesić nekoliko puta je pozivan.

Svedok Zlatko Kesić, nekadašnji pripadnik „Poskoka“, čije je svedočenje najavljeno za utorak, 21. februar, bio je u nekoliko navrata pozivan da svedoči, ali se nije pojavio pred sudom.

Za poslednje ročište, sredinom januara, dostavljena je njegova zdravstvena dokumentacija u kojoj se navodi da ga je „zabolelo levo rame kada ga je povukao pas“.

Predsednica tročlanog sudskog veća Snežana Jovanović rekla je da će Kesić biti pozvan na idući pretres, uz pretnju novčanom kaznom od 100.000 dinara jer je njegov nedolazak neopravdan.

Kesić je bio jedan od operativaca grupe „Poskok“, koji je zajedno sa Draganom Karleušom bio zadužen za predmet Ćuruvija. Već je dao iskaz u maju 2007. godine pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu.

Zašto je Milanović izbačen iz Poskoka?

Sutra bi trebalo da svedoči i Ljubiša Milanović, koji je kao član „Poskoka“ vodio grupu za rasvetljavanje atentata na Ibarskoj magistrali.

Od ovog svedoka se očekuje da bliže objasni razloge da se rasformira „Poskok“, kao i da govori o uticaju Jedinice za specijalne operacije tokom istrage. On je naveo da je, radeći na istrazi „Ibarske“, došao do podatka da su u blizini mesta gde je ubijen Ćuruvija viđena dvojica pripadnika „crvenih beretki“.

Kako je za "Vreme" 2005. godine pisao novinar Miloš Vasić, Milanović je sačinio službenu belešku o tome i pokušao da sa tom dvojicom obavi informativni razgovor, ali mu je navodno rečeno da „to treba da vidi sa Legijom“.

Milanović se sreo sa Ulemekom, koji mu je obećao da će tu dvojicu dovesti na razgovor, što je u svom svedočenju potvrdio i Mile Novaković. Umesto razgovora, već sutradan je premešten iz „Poskoka“, navodno upozoren da „nervira Jedinicu“.

Boro Banjac: Zatvorena vrata RDB-a

Poslednjeg dana trodnevnog pretresa – u četvrtak, 23. februara, trebalo bi da svedoči i Boro Banjac, načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala u vreme akcije „Sablja“.

Kako je izjavio za "Blic", u to vreme nije postojao nijedan dokaz koji bi potkrepio navode da su pripadnici zemunskog klana ubili Ćuruviju. "Kurir" je objavio da je Banjac rekao ono što i mnogi drugi operativci koji su svedočili – da policija nije mogla da podnese krivičnu prijavu nakon što je Prpa prepoznala Pejovića kao ubicu, jer ona u to nije bila sto posto sigurna.

On je, kao i većina ostalih svedoka iz vrha policije, rekao da su nailazili na zatvorena vrata RDB-a i da nisu mogli da ostvare saradnju sa njima, kao i da su optuženi operativci RDB-a Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak tada odbili poligrafsko ispitivanje, pa policija „tu više nije mogla ništa“.

Vlasnik i urednik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja.

Za ovaj zločin se pred Specijalnim sudom u Beogradu od juna 2015. godine vodi postupak protiv osumnjičenih Radomira Markovića, nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, bivšeg načelnika beogradskog centra DB, Ratka Romića, bivšeg glavnog inspektora Druge uprave RDB, i Miroslava Kuraka, pripadnika rezervnog sastava RDB, koji je u bekstvu.

Hronika

strana 1 od 3910 idi na stranu