Preminuo Mario Suareš

Suareš koji je smatran ocem demokratije u Portugalu, od 13. decembra je bio u lisabonskoj Bolnici Crvenog krsta, sa znacima opšteg pogoršanja zdravstvenog stanja, naveli su lekari.

Posle kratkotrajnog poboljšanja, stanje bivšeg portugalskog lidera naglo se pogoršalo i 29. decembra je pao u komu.

Suareš koji je četiri decenije bio vodeća ličnost na političkoj sceni Portugala, osnivač je Socijalističke partije i bio je ministar spoljnih poslova, poslanik u Evropskom parlamentu, dva puta predsednik vlade i od 1986. do 1996. godine predsednik Republike.

Suareš je bio nezaobilazna ličnost portugalske demokratije.

"Nikad sebe nisam smatrao posebnim. Ja sam neko normalan", rekao je on u intervjuu objavljenom u februaru 2015.

Ušao je jako rano u politiku kao protivnik diktature Antonija de Oliveire Salazara.

Njegova uloga bila je posebno važna posle Revolucije karanfila 1974. i vojnog udara kojim je okončano 48 godina diktature i 13 godina kolonijalnih ratova. Pobedio je na prvim slobodnim izborima organizovanim u Portugalu.

Kao advokat koristio je mirna sredstva da se bori protiv režima, koji ga je na kraju izgnao.

Suareš je izabran za prvog premijera posle državnog udara 1976. i sprečio pokušaje portugalske Komunističke partije da dovede zemlju, članicu NATO-a, pod uticaj Sovjetskog saveza tokom Hladnog rata. Pomogao je u izvođenju zemlje iz diktature do parlamentarne demokratije i članstva u Evropskoj uniji.

Suarešova uloga kao međunarodnog državnika učvrstila se kroz njegov rad sa Socijalističkom internacionalom. Kao potpredsednik te organizacije od 1976. vodio je diplomatske misije koje su pomogle u rešavanju sukoba na Bliskom istoku, Latinskoj i Centralnoj Americi.

Postao je 1986. prvi civilni predsednik Portugala posle 60 godina. Velika popularnost donela mu je dva uzastopna petogodišnja mandata.

Kao premijer i ministar inostranih poslova pomogao je da se rehabilituje Portugal na međunarodnoj sceni posle decenija izolacije pod diktaturom Antonija Salazara 1930-ih. Suarešovo insistiranje da se koriste biračke kutije umesto oružja za okončanje diktature doneli su mu poštovanje celog sveta.

Bio je aktivan u javnom životu do duboke starosti, i žestoko je branio budžetsku štednju koju je sprovodila prethodna vlada desnog centra između 2011. i 2014, pod pokroviteljstvom Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.

Zalagao se za pristupanje Portugala EU 1986. godine, a 25 godina kasnije osudio je nedostatak solidarnosti velikih evropskih zemalja, koje su po njegovoj oceni "zaboravile projekat otaca osnivača" Unije i dozvolile da prevlada rukovođenje "divljim kapitalizmom".

Nije se ustručavao da se suprotstavi javnom mnjenju, pa je tako branio bivšeg socijalističkog premijera Žozea Sokrateša, koji je bio pod istragom zbog korupcije.

Vidno fizički oronuo prisustvovao je u julu prošle godine ceremoniji koju je u njegovu čast organizovala socijalistička vlada, ali nije govorio.

Poslednji javni nastup bio mu je u septembru prošle godine kada je odavana počast njegovoj supruzi, glumici i filantropu Marji Barozo. Venčali su se 1949. i imali dvoje dece, od kojih je jedno i bivši gradonačelnik Lisabona i bivši ministar kulture Žoao Suareš.

Mario Suareš bio je sin sveštenika koji je skinuo odoru, a sebe je opisivao kao agnostika, ali ostaće u sećanju Portugalaca kao čovek s čvrstim ubeđenjima i neumoran političar.

Poslednji put je učestvovao na izborima kada se kandidovao za predsednika 2006. godine sa 80 godina. Ti izbori su za njega završeni velikim porazom od njegovog drugog velikog istorijskog rivala, konzervativca Anibala Kavaka Silve.

U bolnici su ga posetili brojni političari među kojima i predsednik Portugala Marselu Rebelu di Soza i premijer Antonio Košta, i francuski senator, socijalista Alen Neri.

"Ima ličnosti koje obeležavaju i koje će obeležiti našu demokratiju. Nije potrebno da budemo istog političkog opredeljenja da uvidimo šta su oni učinili za zemlju", rekao je konzervativac Rebelu di Soza.

Socijalistički gradonačelnik Lisabona, četrdesettrogodišnji Fernando Medina je posle posete rekao da je njegova generacija uvek živela u slobodi i da to velikim delom duguje Mariju Suarešu.