"Robert - čovek porodičnog vaspitanja, ali i čovek pobune"

Beograd -- Jedan od najpoznatijih dizajnera zvuka i jedan od osnivača Radija B92 Robert Klajn biće sahranjen u sredu u 13 časova na Topčiderskom groblju.

Izvor: B92
Podeli

Od Roberta Klajna su se danas pozdravili prijatelji i kolege na komemoraciji u Kulturnom centru Reks.

Od piratskih stanica osamdesetih, preko Studija B i samog početka Devedesetdvojke, do produkcije zvuka i muzike za filmove, predstave i TV emisije Robert Klajn tokom cele karijere je stvarao i s ogromnim entuzijazmom podizao standarde.

O Klajnu su u Reksu govorili njegovi prijatelji i kolege Zoran Modli, Gordan Paunović, Aleksandar Timofejev i Veran Matić. Poruke su stizale i od mnogih drugih radijskih legendi.

Zoran Modli:

"Bio je čovek koji je bio rođen i za ovu i za onu stranu mikrofona, što je posle, pokazalo se u njegovoj karijeri ,bravurozno radio. Kada neki život nestane, kao što je Klajn, onda u njegovom slučaju to može da bude samo jedna preskupa, dragocena kineska vaza, vaza od kineskog porcelana koja se sada razbila privremeno.
Sada dolazi vreme kada ćemo svi mi da skupljamo deliće te vaze da bismo je ponovo sastavili i nikada je nećemo sastaviti. Što je dobro jer ono što je Klajn ostavio i uradio, toga je toliko mnogo da je nemoguće to napraviti onako kako je bilo ali svaki taj naš mali prilog i mali komadić koji ulepimo biće dragocen."

Gordan Paunović:

"Svako od nas ima svoju priču o Robertu. Kao čovek koji je značajan, možda i najbolji deo svog života proveo sedeći pored ili preko puta njega, osećam ogromnu potrebu da kažem nekoliko reči o Robertu ne kao prijatelju, kolegi i saborcu, nego kao profesionalcu. Robert je bio tonac i tih pet slova ove časne profesije je ono gde priča počinje i završava se. Ali kakav tonac! Strašan tonac, neverovatno talentovan, vrhunski zanatlija, umetnik i profesionalac, ponosni majstor ne samo reglera i miksete nego tonske i produkcijske kreacije koja je, kada se sve sabere i oduzme, ono što ostaje kada zvuk krene u etar. Svako od nas ko je radio sa njim ima svoje objašnjenje zašto je najviše voleo da radi s Robertom. Ono što će se najčešće čuti je da je njegov najveći kvalitet bio u tome što je umeo da razume autora i njegov zahtev, ali i da ušima profesionalca čuje materijal na kome radi, drugačije i temeljnije od drugih. To je uvek nepogrešivo vodlio ka jedinstvenom zvučnom pečatu, unikatnom spoju tehničke perfekcije, kreacije i imaginacije, svejedno da li je to legendarna špica za Muzički Ritam srca RUS, napravljena starinskom kolažnom metodom spajanja različitih snimljenih delova magnetofonske trake ili matrica za Insajder rađena uz pomoć najmodernijih digitalnih efekata koja zvuči kao saundtrek za neki holivudski blokbaster. Kao profesionalac Robert Klajn je na najubedljiviji mogući način povezao dve ere u pozivu tonskog snimatelja - analognu i digitalnu, na čijem se prelazu nije svako snašao. Onoliko koliko je bio vešt u stara radijska vremena, sa trakom, makazama i lepkom u kreiranju nezaboravnih dostignuća, jednako je bio uspešan kada je devedesetih pobedila nova tehnologija, kompjuteri i programi za obradu zvuka. A koliko je daleko otišao u tome govori ne svima previše poznat detalj iz njegove profesionalne biografije, angažman na kreiranju ultimativnog softvera za digitalnu kontrolu radio-stanica pod imenom “Airtime” koji je razvijao za potrebe kompanije Sourcefabrik iz Praga. Ovaj futuristički proizvod namenjen je entuzijastima koji se širom sveta danas bave programiranjem novih radijskih formata. Tako je njegova profesionalna karijera na najbolji način napravila krug od novobeogradskog tinejdžerskog kralja piratskih radio-talasa ranih osamdesetih, preko najboljih srpskih stanica kao što su Studio B i B92 do tvorca ove digitalne alatke koja tek treba da pomogne nekim novim Robertima iz najudaljenijih tačaka ove planete da zajašu svoje radio-talase, na način na koji ih je upravo on osvojio iz svoje male, momačke sobe na Novom Beogradu. Robert je bio dobri duh radija, onog radija koji smo svi voleli, bez obzira na to kako se zvao, Studio B ili B92 ili kako god, radija koga više nema isto kao što nema ni njega. Ali taj radio je ostao da svira u svima nama a za njegovim reglerima uvek će biti jedan čovek, najbolji od svih. Macane, slava ti I hvala za sve.

Aleksandar Timofejev:

"Bili smo bliski prijatelji, stalno smo bili zajedno i na poslu i privatno i znam mnogo ljudi koji znaju Roberta Klajna i nikada ni od koga o njemu nisam čuo nijednu lošu reč."

Veran Matić:

"Iz knjige "Talasanje Srbije" Dušana Mašića

Samo „dugme“ za početak programa pritisnuo je tonac Robert Klajn. On je uobličio većinu onih špica i džinglova po kojima je B92 poznat. Robert je čudo od čoveka. Nekoliko puta je dolazio i odlazio sa radija, ali je uvek ostajao „naš“. Visok, mršav, a jede za dvojicu. Što se tehnike tiče, mogao je od svačega da napravi nešto sto bi moglo da se iskoristi ...za emitovanje programa. Ni dan-danas ne može sebi da oprosti što je u trenutku otvaranja programa gurnuo pogrešan regler.

„Sat pre početka programa mi smo još lemili kablove i raspoređivali opremu“, seća se Robert Klajn. „Sve sam spremio. Na jednom magnetofonu najavna špica, na drugom reklama. Tu su bile i dve pesme. Znam da je reklama počinjala rečenicom ’Od sada, pa ko zna do kada...’. Oko mene gomila ljudi. Kada je trebalo da krenemo, pritisnuo sam pogrešno dugme. Umesto najavne špice, pustio sam reklamu. Odmah sam ukapirao šta sam uradio i brže-bolje
pustio pesmu. Bila je to ’Disciplina kičme ’ i ’Vreme je za pravdu, vreme je za istinu’. Tako se sve nekako dobro poklopilo. Prvo što se čulo na B92 bilo je ’Od sada, pa ko zna do kada... Vreme je za pravdu, vreme je za istinu’.“
Nastojaću da kroz biografiju dam i dimenziju života i dela Roberta Klajna, jer ga svako zna iz pojedinačnih uglova, a imao je više paralelnih života. Robert Klajn bio je multitalentovana pojava, renesansni tip, koji je uz to imao izražen humanistički karakter. Hoću da kažem da je bio porodičnog vaspitanja, pristojan, a u isto vreme i čovek pobune, nemirenja. Poštovao je autoritete, nije bio sujetan, voleo je da stiče i prenosi znanje. Voleo je da uči - Zoran Modli mu je bio idol kada je počinjao da radi, a kasnije se timu naših tonaca, pored Bože, Slončeta i drugih, priključio legendarni Mile Pile Miletić koga je, kao i svi mi, maksimalno uvažavao. Bio je tonac, ali mnogo više ton-majstor. Dizajnirao je ne samo zvuk, već mu je davao i praktični smisao. Među prvima je kombinovao uloge tonca i di-džeja. Bio je inovator i kada je reč o tehnici, ali i kada je reč o poimanju radija kao medija, kao i svakog drugog medija sa kojim je dolazio u dodir. Osamdesetih godina, bavio se radio-piraterijom. Kada sam došao u Ritam srca 1984. godine, tamo sam ga zatekao i praktično od njega naučio sve što treba da se zna o radiju, zvuku, pravljenju priloga… ali to je bila škola sa dodatom vrednošću, tj. sa njegovom unapređenom verzijom radija. Zbog toga sa Robertom nije teško bilo postati kvalitetan novinar, jer je znao kako prilogu u montaži da doda dušu, nije se zadovoljavao standardnim novinarskim otaljavanjem. Isto tako, kada smo bili u teškim trenucima, pod zabranama, primenjivali smo niz ideja koje smo puno puta razrađivali zlu ne trebalo. I dešavali su se izuzetni podvizi da, i pored zabrane i okupacije prostorija, počnemo da radimo ponovo kroz samo nekoliko sati. Bilo je izuzetno uzbudljivo realizovati program B92 ili to beše B292, iz Beograda, preko raznih servera do studija u Bijeljini, i potom preko satelita i predajnika oko zemlje - nazad u Srbiju. To je ulivalo kod svih nas osećaj da smo neopobedivi čak i ako nas pobiju. Imati taj osećaj uvek dobijate snagu da uradite još mnogo više nego što su granice moći. Projektovao je, gradio i opremio naš prvi studio u Domu omladine koji je nastao od minijaturnog studija Ritma Srca u kojem je Robert provodio sate i dane želeći da do perfekcionizma dovede kvalitet zvuka koji je bio potpisan njegovim imenom. I kasnije je učestvovao u svakoj tehnološkoj evoluciji. Robert je kreirao zvučne kulise radijskog programa koje su oduvek bile ispred vremena u kojem su nastajale. Bio je pionir u načinu korišćenja novih tehologija pri snimanju zvuka, u kojima je često koristio sopstveni glas. Tokom vremena, angažman je proširio i na televiziju, gde je učestovao u sinhronizaciji i produkciji programa. Robert je 2002. godine dobio nagradu za zvuk na 49. festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma za tonsku produkciju filma "VJ" u produkciji B92. Bio je deo ekipe Insajdera i zaslužan je za prepoznatljivu tonsku kulisu ovog programa. Robert je, pored matičnog B92, radio za Studio B, TV BK, TV Prva, City radio i N1. Nekoliko godina bio je deo festival-projekta Ars elektronika. Robert je bio koautor open source programa za radio automatizaciju Campcaster MDLF-a za globalnu upotrebu. On mu je udahnuo tu radijsku dušu. Radio je i neke programe podrške proizvodnji emisija od značaja za javni interes po Srbiji i Crnoj Gori. U kompaniji Sourcefabricu sa sedištem u Pragu je pomagao da naslednik Campcastera, Airtime ostane na istoj liniji, tj. da što bolje služi radio-profesionalcima. Bio je čovek koji je jako puno razmišljao o budućnosti radija, i globalno, ne samo lokalno, i u tom poslu bio je nepresušni izvor inspiracije. Robert odlazi od nas tačno 15 godina nakon što je to već učinio jedan od suosnivača Radija B92 - Zoran Mamula Maki. I jedan i drugi su otišli zbog problema sa srcem… Obožavao je grupu Kvin, o kojoj je znao sve do najsitnijih detalja. Show must go on."

strana 1 od 136 idi na stranu