Hilari Klinton – fali joj samo jedna funkcija…

Rođena i odrasla u porodici sa metodističkim religijskim shvatanjima, sa 14 godina je pisala NASA u želji da postane astronaut, ali je dobila odgovor da žene neće biti uključene u projekat u to doba, tako da se okrenula “ovozemaljskim” zanimacijama.

Glavnu je našla u politici, navodno je već sa 13 godina uvidela da je elektorski sistem glasanja na predsedničkim izborima prevarantski i to na štetu Ronalda Regana, pa se već tri godine kasnije kao volonterka uključila u kampanju Berija Goldvotera.

Doktorka je pravnih nauka, a tokom osnovnih studija upoznala je Vilijama Klintona, budućeg supruga, koji je za razliku od nje imao veoma teško detinjstvo koje je postalo ružna prošlost kada je stigao na prag kuće Rodamovih, koji su ga potom lansirali u vrh svetske politike, uprkos tome što su bili u protivničkim partijama.

Sve što je u vezi sa njenim ranim političkim radovima je obavijeno velom kontroverze. U nekoliko navrata je menjala tabor, aktivizam joj nikada nije bio stran, ali je doslednost stavovima bila promenljive prirode.

Spisak organizacija, tela, komiteta, saveta i svih mogućih udruženja u kojima se pominje njeno ime je predugačak, a sve je to začinila profesorskom titulom na Univerzitetu Kanzas, gde je važila za veoma rigoroznog predavača kod koga se nije lako prolazilo.

Život porodice Klinton-Rodam u Arkanzasu je bio ispunjen političko-društvenim angažmanom, Bil se saplitao i ustajao, a Hilari je radila svoje, oprobala se i kao advokat, iskoristivši svoj doktorat sa Jejla, ali su vremenom studije političkih nauka sa koledža Velsli prevagnule.

Bil je krčio politički put, a Hilari je pratila, postala je prva dama države Arkanzas 1978. godine i ostala je na tom mestu 12 godina, iz dva mandata… S velikom politikom stiže i veliki biznis, bavila se berzom akcija, kako se navodi u određenim izvorima, od 1.000 je stvarala 100.000 dolara.

S velikim biznisom stižu i velike afere, prva od njih je poznata kao afera Vajtvoter, nazvana po korporaciji za razvoj u koju je ulagala svoj novac.

Kroz rad u advokatskoj kancelariji Rouz je uvećavala bogatstvo, stigla je i do šanse da značajno utiče na izbor državnih sudija, a vrtoglavi uspon je krunisala čelnim mestom u Fondaciji “Novi svet”, koja je finansirala razne interesne grupe koje su pripadale takozvanoj “Novoj levici”.

Sve to se događalo ispod radara, Hilari nije bila u centru pažnje, sve do momenta kada se njen suprug nije kandidovao za predsednika SAD. Prva dama Arkanzasa je 1992. godine postala Prva dama svih ujedinjenih američkih država i šansu da iskustva sa mikronivoa, kako u politici, tako i u biznisu, prenese na veće igralište.

Getty Images

Poput Teodora Ruzvelta i Klinton je svojoj supruzi dao veća ovlašćenja, čak i posebnu kancelariju u zapadnom delu Bele kuća, uprkos ustaljenoj tradiciji da kabinet Prve dame uvek biva smešten na suprotnom krilu.

Propast njenog pokušaja da reformiše zdravstveni sistem je doveo do gubitka vlasti Demokrata u Kongresu, tako da je Klinton morao svojoj supruzi da poruči da “smanji doživljaje” u nameri da bude reformatorka.

Od te ideje nije odustala, čak i posle neverstva svog supruga i njegovog neslavnog odlaska iz Bele kuće, njene političke ambicije nisu opale, naprotiv. U momentima kada je Bil napuštao poziciju predsednika, Hilari je postajala senatorka ispred države Njujork, uprkos brojnim gafovima koji su nailazili na oštre reakcije javnosti.

Po sistemu “u sve se meša”, imala je apsolutnu ulogu “alfe i omege” u američkom Senatu, toliko da se bavila i scenama seksa u igrici GTA… I sve to do 2008. godine, kada se krenulo u pravu borbu, borbu za Belu kuću.

Nedoslednost joj se obila u glavu, Barak Obama je u kampanji Demokrata konstatno pominjao da se Hilari zalagala za vojnu intervenciju u Iraku, gafovi su se ređali, bilo je i rasističkih komentara na račun budućeg predsednika, ali u kuhinji Rodam-Klinton se našlo rešenje i za to. Čak i za bezočnu laž da je na aerodromu u Sarajevu 1996. godine bila dočekana snajperskom paljbom.

Obama je pobedio u redovima Demokrata, kasnije i na predsedničkim izborima, a navodno nezainteresovana poražena kandidatkinja je “ipak” prihvatila ideju predsednika da preuzme funkciju “prvog operativca”, odnosno državnog sekretara SAD.

Različitim manevrima Bil i Hilari su uspeli da izbegnu sukob interesa i da funkciju državne sekretarke, makar na papiru, zadrže dalje od “porodičnih firmi” – Fondacije Vilijema Klintona i Klintonove globalne inicijative.

Njene aktivnosti su bile nepredvidive, Rusima je nudila “dugme za resetovanje”, pa potom zaoštravala odnose, pritom stekavši toliku autonomiju u radu da nije imala svakodnevni kontakt sa predsednikom, već je većinu odluka donosila samostalno.

Prva je pomenula internet kao deo američkog globalnog oružja, pokušala je da “sanira štetu” koju je Vikiliks naneo američkoj administraciji, ali joj ta organizacija zadaje glavobolje, može se reći i na dnevnom nivou, od tada pa sve do danas i objavljivanja gomile mejlova koje je u svojstvu državne sekretarke slala sa ličnog servera koji se nalazio u podrumu velelepne vile Klintonovih u državi Njujork.

Ideja da valja naoružati sirijske pobunjenike kako bi svrgnuli sa vlasti Bašara el Asada je stigla iz njene kuće, a sve u saglasju sa tadašnjim šefom CIA Dejvidom Pitrejusom, što je u žestokoj koliziji sa ideologijom koju je propagirala – snaga razuma, kombinovanje meke i žestoke sile, uz poštovanje principa ljudskih prava.

Najproputovanija Prva dama je postala i najproputovaniji državni sekretar, a kao posledica toga stigli su zdravstveni problemi, kao i ocena analitičara da je njen mandat bio kratkoročno neuspešan, ali bi mogao dugoročno da donese efekte.

Bez obzira na to, rešila je da ponovo uđe u trku za predsedničkog kandidata Demokrata i od samog starta kampanje je bila viđena za kandidata za Belu kuću. Simpatizere vladajuće partije koji nemaju lep pogled na aktuelni sistem je probudio Berni Sanders, uzdrmao je poziciju Klintonove, ali preko 400 miliona dolara uloženih u kampanju je još jednom potvrdilo onu domaću – para vrti gde burgija neće.