Američka "plava krv" - važno je prezivati se kako valja

Sa 14 godina počeo je da radi na bostonskim dokovima kako bi pomagao svojoj majici i trima sestrama.

Posle nekog vremena postao je vlasnik salona i kuće za uvoz viskija. Onda se zainteresovao za ugalj i bankarstvo, a potom se umešao i u politiku. Od dokova do banketa i leptir mašni. Umro je kao pristojno bogat čovek koji je deci obezbedio lagodniji život nego što je on imao kao mlad.

Njegov sin Džozef Patrik takođe je bio političar i biznismen. Ipak, nije uspeo da ostvari baš ono sve što je nameravao, pa je odlučio da od svojih sinova napravi velike ljude. Imao ih je četvoricu – Džozefa, Džona, Roberta i Edvarda.

Svi oni su postali veliki ljudi, ali imali su jednu kako prednost, tako i nesreću. Prezivali su se Kenedi.

U američkoj politici “dinastija“ je ružna reč i pored toga što su smicalice Aleksis Karington veoma zabavljale i nervirale milione. “Očevi osnivači“ su se svom snagom protivili mogućnosti da se moć nasleđuje preko krvi, a ne glasačkog listića.

„Nikakva titula plemstva neće biti dozvoljena u SAD“, piše o Ustavu SAD.

Stvarnost je, naravno, drugačija. Mastilo sa Deklaracije nezavisnosti se maltene još nije osušilo, a američka politika je za neke postala biznis.

Foto: Getty Images (Džimi Karter i Leonid Brežnjev)

Tako je, na primer, studija iz 2006. godine pokazala da osoba ima 40 procenata više šansi da postane deo Kongresa ukoliko je u Kongresu već bio neko iz njegove porodice. Osim toga, gotovo polovina izabranih članova Kongresa služilo je svoj mandat uz nekog člana porodice - gotovo 400 otac/dete dubl timova i više od 190 parova između braće i sestara - dok je više od 700 porodica imalo dvoje ili više članova u Kongresu.

Stoga ne čudi činjenica da je izborna kampanje 2012. godine bila prva od 1976. godine u kojoj član porodica Buš i Klinton nije bio kandidat za predsednika ili potpredsednika. Naravno, to se ove 2016. godine sve promenilo, tu su i jedni i drugi. Jedni samo na kratko, drugi se i te kako veoma dobro drže.

Kroz istoriju SAD bilo je nekoliko značajniih porodica koje su uticale na sudbinu SAD, a samim tim i čitavog sveta. Jedna od njih je porodica Karter. Džimi Karter je bio predsednik SAD, njegov otac je bio kongresmen, a i sin i unuk su političari.

Tu je i Džon. D. Rokfeler, ni manje ni više nego najbogatiji čovek u istoriji ljudskog roda. Njegovo bogatstvo se procenjivalo na 336 milijardi dolara (Nikolaj Romanov imao je 253, Kleopatra oko 95, a Bil Gejts ima nešto manje od 60), naravno da je njegova porodica morala da se umeša u politiku. Drugi sin najbogatijeg čoveka planete Nelson Rokfeler je bio guverner Njujorka, kao i potpredsednik kod Džeralda Forda, a četvrti sin Vintorp Rokfeler je bio guverner Arkanzasa. I neki iz redova unuka su bili u politici.

Foto: Getty Images (Teodor Ruzvelt, u sredini)

Ruzveltovi su došli u Njujork još dok se zvao Novi Amsterdam. Njihova porodica dala je SAD predsednike Tedija Ruzvelta i Frenklina D. Ruzvelta, a za istoriju Amerike dosta je značajna i Elenor Ruzvelt. Teodor Ruzvelt postao je predsednik 1901. godine i kao prvi čovek SAD služio je do 1912. godine. U međuvremenu njegova nećaka Elenor udala se za svog pet kolena rođaka udaljenog Frenklina D. Ruzvelta 1905. godine. On je 1932. postao predsednik i to će posle biti u tri mandata – najduži predsednik u istoriji SAD.

Porodica Adams takođe je značajna za istoriju SAD i to ne ona koju čine Gomez, Mortiša, Sreda i Rođak It. Drugi predsednik SAD bio je Džon Adams, a treći Džon Kvinsi Adams. Dva predsednika SAD dala je i porodica Herison. Vilijama Henrija Herisona i Bendžamina Herisona.

Ipak, niko nije imao tu harizmu, moć, šarm i holivudski osmeh kao Kenedijevi. Porodica koja je generacijama oblikovala SAD i planetu.

Nije uopšte bilo planirano da Džon Kenedi postane predsednik. Ta uloga bila je namenjena za njegovog starijeg brata Džoa, najstarijeg od braće. Međutim, Džo je poginuo kao vojnik kada su mu tokom Drugog svetskog rata oborili avion. Imao je 29 godina.

Foto: Getty Images (Džon F. Kenedi)

JFK je takođe bio u vojsci, ali u mornarici. U januaru 1961. godine postao je 35 predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Jedini je predsednik SAD koji je bio katolik i jedini je predsednik koji je osvojio Pulicerovu nagradu (za svoju biografiju Profiles in Courage). Takođe, najmlađi je izabrani predsednik u istoriji SAD – inaugurisan je sa samo 43 godine.

Bio je na vlasti tokom i više nego turbulentnog perioda, za vreme njegovog mandata dogodila se jedna od najvećih blamaža SAD – Zaliv svinja, ali mu je, kako se navodi, Kubanska raketna kriza vratila poljuljani ugled. Bio je veoma popularan predsednik, zalagao se za prava crnaca i pokrete za civilna prava. Postavio je bazen u dvorištu Bele kuće, bio kul predsednik...

Jedan je od naslavljenijih i najidolizovanijih figura u istoriji SAD. Ko zna kako bi to sve izledalo da tog 22. novembra 1963. godine nije odlučio da se malo provoza Dalasom... Ili da se Li Harvi Osvald našao na nekom drugom mestu.... A ko stoji iza zavere? Da li je bio još jedan napada? Sve to je doprinelo da Kenedi bude tako popularan. Merilin Monro, Marlen Ditrih i brojne druge su sigurno doprinele tome.

Robert Kenedi je prvo starijem bratu bio menadžer u kampanji i savetnik u Beloj kući. Novinari su za zbog toga zvali „Bobi, drugi čovek Vašingtona“. JFK ga je potom postavio za glavnog državnog pravobranioca i time izazvao dosta bure oko toga da li je Bobi dovoljno kvalifikovan i iskusan za tu poziciju.

I on se borio za zaštitu ljudskih prava. Nakon ubistva njegovog starijeg brata postao je senator Njujorka, a onda je krenuo u kampanju za Belu kuću. Ubijen je 1968. godine u noći u kojoj je pobedio na „prajmaris“ u Kaliforniji.

Edvard, najmlađi od braće Kenedi daleko je nadživeo svoju braću. Bio je treći najduži senator u istoriji SAD, predstavljao je Masačusets 47 godina. Nije se kandidovao za predsednika, ali ne zato što to nije hteo. Izgubio je od Džimija Kartera u trci u taboru demokrata za nominaciju 1980. godine.

Foto: Getty Images (JFK, Džeki Kenedi i Džon F junior)

Zašto? Kada je reč o porodici Kenedi ne može ništa da prođe bez intriga i brojnih zavera posle toga. U noći 18. jula 1969. godine Edvard Kenedi bio je domaćin žurke na ostrvu Čapakidik. Povod za žurku bio je „reunion“ grupe od šest devojaka – “boiler girls“ koje su učestvovale u Robertovoj kampanji 1968. za predsednika.

Među tim devojkama bila je i 28-godišnja Meri Džo Kopekni. Kenedi je krenuo sa žurke, a Meri Džo ga je pitala da je odbaci do hotela. Na putu do tamo sleteli su u vodu. Edvard Kenedi je pobegao iz automobila koji je tonuo. Meri Džo nije.

Kako se navodi, tadašnji senator je više puta pokušavao da zaroni i spase devojku, ali nije uspeo. Međutim, kao otežavajuća okolnost uzeto mu je i to da nesreću nije prijavio gotovo deset sati. Osuđen je na dva meseca uslovno i vozačka mu je oduzeta na godinu dana. Naravno, odmah su krenule spekulacije da je iskoristio svoj politički uticaj da izbegne veliku kaznu.

Nakon nesreće odbio je da se kandiduje za predsednika 1972. i 1976. godine. Kandidovaće se tek 1980. kada će ga poraziti Džimi Karter. To i nije najgora posledica smrti Meri Džo Kopekni. Supruga Edvarda Kenedija Džoan Benet u vreme nesreće bila je trudna po treći put. Prva dva puta je imala pobačaj, ali je i pored toga išla na sahranu stradale devojke i bila pored muža u sudnici. Ubrzo nakon toga je ponovo pobacila. Za to je krivila incident na ostrvu Čapakidik.

Njih troje su na kraju imali troje dece. Jedan od njih je i Patrik, značajan po tome što se 2011. godine povukao se sa funkcije kongresmena Roud Ajlenda. U tom trenutku prvi put posle 1947. godine nijedan Kenedi nije radio u Kogresu SAD ili kao predsednik.

Kenedijevi su bili američka kraljevska porodica. Imali su sve, ali je dosta njih stradalo u mladosti. Naravno da zbog svega toga internetom i svetom kruži priča o porodičnoj kletvi.

Rozmeri Kenedi, sestra čuvene braće, rođena je sa mentalnim problemima koji su se vremenom pogoršali. Sa 23 godine išla je na lobotomiju i do kraja života živela je kao senka. Ironično, kada je umrla 2005. godine bila je prva iz treće generacije Kenedijevih koja je umrla prirodnom smrću.

Njena starija sestra Junis dirnuta zbog njenog stanja osnovala 1962. godine Olimpijske igre za ljude sa posebnim potrebama.

Inače, još jedna osoba iz „treće generacije“ stradala je nasilnom smrću. Kejtlin Kenedi poginula je 1948. godine u padu aviona. I Ted Kenedi je doživeo pad aviona, ali je preživeo, umro je 2009. godine od raka.

Kada se tome pridoda da je i Džeki Kenedi, supruga Džona Kenedija, imala jedno mrtvorođeno dete i im je jedan sin umro posle dva dana, da je Bobijev jedan sin Dejvid umro od predoziranja 1984, a njegov mlađi brat Majkl poginuo 1997. godine u nesreći na skijanju... A i JFK Mlađi koji je, kako se navodi, na sahrani svoga oca oduševio svet, poginuo je 1999. u padu aviona.

Foto: Getty Images (Bušovi - otac Džordž drugi sleva i sinovi Nil, Džeb, Džordž i Marvin)

Porodica Buš nije tako glamurozna kao Kendijevi, ali oni su sigurno najuspešnija politička dinastija 20. veka. Njihovu prvu postavu čine dva guvernera, dva senatora, jedan sudija Vrhovnog suda, jedan potpredsednik i dva predsednika SAD.

Osim toga, porodica Buš nije uticajna tek od nedavno, njihovi članovi nalaze se među osnivačima republikanske ideologije, počevši od Obadaje Buša koji je bio potpredsednik Antiropskog društva Amerike.

Njegov unuk Semjuel P. Buš imao je ključnu ulogu tokom Prvog svetskog rata. Njegov sin, Preskot Buš bio je senator iz Konektikata, a njegov sin Džordž H. W. Buš 41 predsednik SAD.

Buš Stariji završio je Jejl, preselio se u Teksas i postao važan deo naftne industrije. Postao je milioner pre 40 godine. Inaugurisan je 1989. godine kako bi gledao raspas SSSR, pad Berlinskog zida i Zalivski rat.

Godinu dana kasnije potpisao je Akt o imigraciji čime je procenat legalne imigracije u SAD porastao za 40 procenata. Nije imao u vidu da će to možda da izazove probleme 15-ak godina kasnije... U trci za drugi mandat izgubio je od Bila Klintona.

Njegovi sinovi su Džordž i Džeb Buš takođe su bili i više nego uspešni. Prvo guverneri Teksasa i Floride, posle je jedan postao predsednik (2000 – 2008), a drugi je pokušao isto, ali je naleteo na Donalda Trampa i nije stigao ni do nominacije. Da je uspeo porodica Buš bi bila prva u istoriji koja je SAD dala tri predsednika.

Foto: Getty Images (Džordž Buš mlaði)

Džordž Buš Mlađi je po uzoru na svog oca u isto vreme ušao u naftnu industriju i politiku. Radio je na predsedničkoj kampanji svog oca i onda se pridružio Rendžerima u Teksasu. Bio je prvi guverner Teksasa koji je izabran za dva uzastopna četvorogodišnja mandata.

Nakon napada na Njujork 11. septembra postao je i ratni predsednik SAD. Tada je donet kontroverzni Patriotski akt. Rejting mu je varirao, bio je među najvišima u istoriji posle napada na Njujork, ali isto tako i najniži u istoriji tokom svetske ekonomske krize 2008. godine.

Kako se navodi, mišljenje o njemu je podeljeno, jedni ga hvale, a drugi čvrsto stoje iza toga da je on bio katastrofalan za zemlju.

Imao je taj neki kaubojski imidž sa svojim teksaškim akcentom, odmorima na ranču i izrekama karakterističkim za ruralni jug.

„Mislim da ljudi vide njega i pomisle na Džona Vejna“, izjavio je jednom urednik britanskog „Dejli Mirora“ Pirs Morgan.

Njegov mandat ostao je upamćen i po brojnim krajne zanimljivim izjavama poput „dok sam ja predsednik moja mera uspeha biće pobeda i uspeh“ iz 17, aprila 2008. u Vašingtonu ili kada se samo dva dana pre toga papi Benediktu obratio rečima:

„Hvala vam, vaša Svetosti. Awesome speech“.

Takođe, tadašnjeg premijera Italije Silivija Berluskonija 2008. godine dozivao sa “Amigo! Amigo“. Zbog svega toga veliki deo javnosti, komičara i medija ismevao je njegove nastupe, „bušizme“, pa se tako na internetu često mogla videti i diskusija oko toga koliki m je koeficijent inteligencije.

Foto: Getty Images (Monika Levinski i Bil Klinton)

Na kraju tu su Klintonovi.

Neko bi rekao da su Klintonovi dinastija u nastajanju. Trenutno imaju samo dva člana, ali oba na veoma visokim pozicijama. Naročito ako ženski deo pobedi u utorak.

Bil Klinton je bio predsednik SAD i guverner Arkanzasa. Njegova supruga Hilari bila je državna sekretarka i prva dama. Inače, njihova ćerka Čelzi takođe je pokazala interesovanje da se nekad kandiduje, navodi da je „apsolutno otvorena za to“.

Veoma su uticajni u svetu politike, filantropije i advokature. Za razliku od predsednika Kenedija i Buša (oba), Bil Klinton nije rođen u imućnoj porodici. Odrastao je skromnom domu u Arkanzasu pre nego što je sebi obezbedio školarine za Džordžtaun i Jejl.

Izabran je za 42. predsednika SAD u januaru 20. 1993. godine. Probleme njegovoj administraciji izazvala je nemogućnost da stvori nacionalni sistem zdravstvenog osiguranja. Kongres mu je izglasao impičment 1998. nakon skandala sa Monikom Levinski, ali ga je Senat godinu dana kasnije oslobodio tako da je završio svoj mandat.

Ipak, rečenica "I did not have sexal relations with that woman" ostala je upamćena u istoriji.

Foto: Getty Images

Klinton je bio i predsednik SAD tokom intervencija američke vojske u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kao i tokom NATO bombardovanja Jugoslavije. Njegova statua nalazi se u centru Prištine, na Bulevaru Bila Klintona.

Inače, navodi se da je Hilari imala veliki uticaj na njegovu administarciju dok je bio predsednik. Iskoristila je svoj uticaj i poziciju da progura nekoliko zakona. Obama ju je 2009. predložio za državnog sekretara i to je radila do 2013. godine. Kandidovala se za predsednika 2008. godine, ali je okončala svoju kampanju kako bi podržala Obamu.

A ove godine...

Ako Hilari pobedi Bela kuća će od poslednje 32 godine u 28 biti dom za nekoga iz porodice Klinton ili Buš. Trebalo je da tako bude sigurno i ove godine, ali se ispred Džeba isprečio Donald Tramp.

Ako zaista pobedi, pa slavi i 2020. godine to će biti 28 od 36. A onda kada Džordž P. Buš (Džebov sin) udari na Čelsi Klinton 2030. ili 2034. godine...