Debate od Kenedija do Obame: Ko je blistao, a ko uzdisao

Od Džordža Vašingtona, prvog američkog predsednika, i Viktorije Vudhal, prve žene kandidatkinje, prošli su i Truman, Ajzenhauer, dva Buša, Klinton, a evo prolazi i Obama. Tradiciju svaljivanja krivice na Rusiju za sve što se dešava u svetu nije započela Hilari Klinton, a običaj izvođenja dece na binu nije stvorio Donald Tramp.

Predsednička kampanja 2016. ostaće upamćena dugo godina. Ne samo da su Hilari Klinton i Donald Tramp, kako smatra kandidatkinja Zelenih Džil Stajn, najomraženiji kandidati u istoriji, već su i obrisani mejlovi, zidovi na granici i “priče iz svlačionice“ zamenili oni standardne govore o ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju...

Debate ovo dvoje kandidata oborile su rekord Džimija Kartera i Ronalda Regana.Međutim, one nisu mnogo pomogle neopredeljenim biračima, a pristrasnost medija ostavljala je gorak ukus na svakom koraku. I pored toga, biznismen Donald Tramp i nekadašnja državna sekretarka Hilari Klinton mogu da se pohvale publicitetom kakav se ne pamti, ali teško da mogu da stoje rame uz rame sa “velikanima“ američke vlasti.

Smireni Kenedi i znojavi Nikson

“Koji je najveći problem sa kojim se suočava američki narod? Nema sumnje da narod želi lidera koji će sačuvati mir. Sačuvaćemo Ameriku, najmoćniju zemlju na svetu, imaćemo čvrstu diplomatiju, bez izvinjavanja, bez kajanja“, tim rečima se tadašnji potpredsednik SAD Ričard Nikson obraćao naciji kojoj je 1960. i više nego bio potreban jak lider.

Vreme Hladnog rata, uspon Fidela Kastra i revolucionarnog režima na Kubi, strah od širenja komunizma na zapadnu hemisferu bili su dovoljni da Niksonovo obećanje ponese većinu Amerikanaca, koji su mu u svim predizbornim anketama davali malu prednost. Njegov protivnik bio je tadašnji senator Masačusetsa Džon F. Kenedi i mnogi analitičari smatraju da da 1960. godine nije postojala televizija, Nikson bi verovatno postao predsednik.

Televizija CBS je 26. septembra 1960. emitovala prvu debatu u istoriji. Tih nekoliko sati televizijskog programa promenili su i ishod izbora.

Smireni Kenedi na svom terenu u Čikagu, dobro pripremljen i spreman da razoruža protivnika, i Nikson pod temperaturom, sa povređenom nogom na kojoj je jedva stajao, u svetlom odelu koje se stopilo sa pozadinom u studiju, nesiguran i oznojen. Sutradan naslovi u novinama govorili su da je Niksona “sabotirao šminker“, a Amerikanci su bili kupljeni.

U jednoj od narednih debata izbegnuti su neprijatni pogledi i rukovanja jer su Nikson i Kenedi bili udaljeni 3.000 kilometara, prvi u Njujorku, drugi u Holivudu. Koliko Niksonu nisu baš dobro padale debate govori i to da ih je izbegao u dva navrata u godinama koje su sledile (1969. i 1972). Iako je Kenedi te 1960. pobedio “za nijansu“ od oko 100.000 glasova, postalo je jasno kolika je moć televizije.

“There you go again“

Nepopularnost Džimija Kartera je sedamdesetih godina sve više rasla. Kritikovan je zbog popustljivosti prema Sovjetskom Savezu, ekonomske politike, a nije mu baš pomogao ni intervju koji je dao za “Plejboj“. Postalo je očigledno da 1980. Karter neće dobiti svoj drugi mandat, pogotovo kada se u trci pojavio šarmantni Ronald Regan.

Iako do same konvencije nije bilo jasno hoće li republikance predstavljati Regan ili Džerald Ford, Ronald, tada već u poznim godinama, zasenio je rivale govorima o društvenim reformama i čuvenim sloganom “Da li vem je bolje sada nego pre četiri godine“.

Debata sa Džimijem Karterom, a četiri godine kasnije i sa Volterom Mondejlom (1984) ostala je upamćena po frazi koja je ušla u političke leksikone. Regan je protivnike razoružao jednostavnim rečima “There you go again“. Mediji su to analiziri pokušajem napada na Regana, a njegovo “opet počinješ“ rušilo je svaku nadu da se Regan može nadmudriti.

“Regan je velikan debatskih momenata kojih će se svi sećati“, piše AP. Njegovo “there you go again“ rado je u svojoj kampanji koristio i Bil Klinton. Da nije lako šaliti se na njegov račun, kao i da je potpuno nevažno koliko predsednički kandidat ima godina, Regan je još jednom pokazao u debati sa Mondejlom. Mnogi su 1984. strahovali da je Regan već previše star da bi nastavio da bude na vlasti.

“Neki vaši saradnici su rekli da ste previše umorni nakon poslednjih suočavanja sa rivalom, čak pominju i kako je u toku raketne krize na Kubi predsednik Kenedi vrlo malo spavao. Postoje li ikakve sumnje da ne biste izdržali u takvim okolnostima“, upitao je novinar Regana.

“Ni najmanje. Želim da znate da neću da pravim problem zbog godina u ovoj kampanji. Neću da eksploatišem, u političke svrhe, mladost i neiskustvo mog rivala“, odgovorio je Regan koji je tada imao 73 godine (Mondejl imao 56).

Svi pomalo o Rusiji

SAD su ove godine i zvanično optužile Rusiju da je hakovala poštu američke Demokratske stranke. “Vikiliks“, po mišljenju demokrata, sarađuje sa Kremljom, a Donald Tramp je blizak prijatelj Vladimira Putina. Rusija pretnja za SAD, Bliski istok ili Istočnu Evropu bio je deo mnogih kampanja, pa i deo debate 2012. Mita Romnija i Baraka Obame.

“Drago mi je da prepoznajete da je Al Kaida pretnja, jer pre nekoliko meseci rekli ste da je najveća geopolitička pretnja za SAD – Rusija. Čini se da kada je u pitanju spoljna politika, želite da prisvojite politiku osamdesetih, socijalnu politiku pedesetih i ekonomiju dvadesetih“, optužio je Obama Romnija.

“Rekao sam da je Rusija geopolitičko pitanje, a Iran je najveća pretnja za nacionalnu bezbednost. Neću nositi roze naočare kada su u pitanju Rusija i gospodin Putin“, rekao je Romni.

Obama je takođe smatrao i da njegov rival nije baš mnogo znao o vojnim snagama.

“Mislim da guverner Romni nije proveo baš mnogo vremena gledajući kako naša vojska funkcioniše. Pominjali ste mornaricu na primer, da imamo manje brodova nego što smo imali 1916, pa imamo i manje konja i bajoneta zato što se priroda naše vojske promenila, imamo nosače na koje sleću avioni“, rekao je Obama. U prošlosti su neki kandidati smatrali da Sovjetski Savez uopšte ne dominira Evropom, pa čak kao dokaz navodili primer Jugoslavije.

“Nema dominacije na istoku Evrope. Ne mislim da Jugoslavija smatra da njom dominira Sovjetski Savez, ili Rumunija, Poljska. Svaka od tih zemalja je nezavisna, autonomna, ima svoj teritorijalni integritet i SAD ne vide da su te zemlje pod dominacijom SSSR. Posetio sam Poljsku, Jugoslaviju, Rumuniju da bih osigurao narod da su SAD, njihov predsednik i narod posvećeni očuvanju slobode i autonomije tih zemalja“, rekao je Džerald Ford u predsedničkoj kampanji 1976.

Jedna od debata Forda i Džimija Kartera ostala je upamćena i po tehničkim problemima koji su se dogodili. Zvuk se izgubio, a dvojica kandidata su stajala u tišini narednih 27 minuta.

Bušovi

Posle Kenedijevih, prva dinastija koja je stupila na scenu bili su Bušovi. Iako je prvo vodio bitku da uopšte bude nominovan, Džordž H. V. Buš, u kojeg Republikanska stranka nije imala baš mnogo poverenja, uspeo je da raspusti izborni štab i da nizom radio i TV reklama za osam dana istopi prednost svojih rivala iz stranke.

Demokratski kandidat Majkl Dukakis vodio je u anketama i do 30 odsto, a Buš stariji je počeo da igra na kartu optužbi za povećanje poreza, ali i Dukakisovih liberalnih stavova po pitanju smrtne kazne. U jednoj od predsedničkih debata 1988, novinar CNN-a postavio je Dukakisu bizarno pitanje.

“Gospodine Dukakis, ako je na primer Kiti Dukakis (njegova supruga) silovana i ubijena, da li biste tada bili za smrtnu kaznu“, upitao je novinar.

“Ne, ne bih. Mislim da znate da sam protiv smrtne kazne celog svog života. Postoje mnogo bolji načini nositi se sa nasiljem“, rekao je Dukakis, iako je i sam novinar, ali i čitava javnost očekivala nešto drugačiji odgovor.

Nesnađenost Dukakisa u debatama lako je donela Bušu prednost, ali četiri godine kasnije u susretima sa Bilom Klintonom “nesnađen“ je upravo bio Buš stariji. Nekoliko puta je uhvaćen kako gleda na sat dok neko iz publike postavlja pitanje, na neka pitanja jednostavno nije pronalazio odgovor, a Klintonu je data mogućnost da zablista, što i jeste učinio u debatama. Buš mlađi (Džordž V. Buš) je od samog početka kampanje davao mnoštvo neočekivanih odgovora. Na pitanje ko mu je politički uzor, rekao je da je to Hrist, ali se na zadovoljavajući način nosio u debatama. Dok je 2000. Al Gor u većini slučajeva samo uzdisao, Buš je imao vremena i da zabavi publiku.Ipak, jedan od najkontroverzinih slučajeva je iz debate 2004. sa Džonom Kerijem. Ono što je nosio, Buša je moglo da izbaci iz koloseka, crna izbočina bila je jasno vidljiva na njegovim leđima, a Bela kuća se smejala na konstatacije da je Bušu neko šaputao “tačne“ odgovore. Međutim, od Buša mlađeg neki neočekivani potezi i izjave usledili su tek kad je došao na vlast.

Americi je u toku ove poslednje kampanje na kratko pripretio i treći Buš, međutim, Džeb među republikancima nije imao nikakve šanse pored Donalda Trampa.

Tako su se posle Kenedijevih i Bušovih, na pozornici pojavili i Klintonovi. Bil Klinton je u svom govoru nakon proglašenja pobede 1992. rekao za svoju suprugu da će biti najbolja prva dama. Da li će sada Hilari ući u istoriju kao prva žena predsednica SAD, znaćemo 9. novembra.