TS: 31 odsto građana za godinu dana dalo mito policiji

U policiji je tokom proteklih godinu dana 31 odsto građana dalo mito, pokazalo je istraživanje "Globalni barometar korupcije 2015/16".

Istraživanje, koji je danas predstavila Transparentnost Srbija, pokazuje da je u poslednjih godinu dana zdravstvenim službama mito dalo 14 odsto građana, za dobijanje neke dozvole od javnih službi, najčešće građevinske dozvole, mito je dalo 12 odsto građana, dok je u obrazovnom sistemu 10 odsto građana bilo spremno da podmiti.

Transparentnost Srbije, koja je deo globalne mreže Transparensi internešnal (Transparency International), sprovelo je istraživanje od 26. novembra 2015. do 22. februara 2016. na uzorku od 1.508 ispitanika koji reprezentuje celokupno stanovništvo (centralna Srbija i Vojvodina). Rezultati istraživanja pokazuju i da je tokom proteklih godinu dana 22 odsto građana koji su imali posla s nekim od javnih službi barem jednom ponudilo mito.

Istraživanjem su bile obuhvaćene saobraćajna policija, javno zdravstvo, obrazovni sistem, sudovi, javne službe koje izdaju službene isprave (pasoš, izvodi iz službenih evidencija, uknjiženje), službe nadležne za naknade za nezaposlene i za druge naknade u okviru socijalnog osiguranja.

Baraometar korupcije ukazao je da godišnje zbog primanjа i davanjа mita bude podneto 220 krivičnih prijava, a za zloupotrebu službenog položaja oko 3.000, što je stotinu puta manje od broja slučajeva sitne korupcije na koje ukazuje istraživanje.

Transparentnost Srbija je, predstavljajući rezultate istraživanja, navela da manje od jedan odsto krivičnih dela korupcije ikada bude prijavljeno, a da je broj optuženih i kažnjenih daleko manji.

Ispitivanje je pokazalo da 24 odsto građana ne prijavljuje korupciju u strahu od posledica, a šest odsto jer se plaši da će sebe označiti kao davaoca mita. Takođe, 17 odsto građana korupciju ne prijavljuje jer je teško dokaziva, 10 odsto jer smatra da "ništa neće biti urađeno" i dva odsto jer veruju da su "službenici kojima treba prijaviti i sami korumpirani". Najzad, jedna četvrtina građana rekla je da ne zna kome i kako da prijavi korupciju.

Građani, pokazuje istraživanje, smatraju da je borba protiv korupcije bitnija nego što to čine političari na vlasti. Oni svrstavaju borbu protiv korupcije među tri najvažnija zadatka za Vladu. Na prvom mestu je nezaposlenost (52 odsto), sledi ekonomija (50 odsto), pa korupcija (39 odsto), kriminal (38 odsto) i zdravstvo (25 odsto).

U prošlom ispitivanju za Barometar (2012/13) zabeležen je nagli skok optimizma nakon promene vlasti. Tada je više od polovine ispitanika bilo uvereno da je stanje bolje nego ranije. Sada se broj onih koji veruju da je ostvaren napredak u odnosu na stanje iz ranijih godina, to jest da korupcije ima manje, prepolovio (26 odsto), dok čak dve trećine građana smatra da napretka nema.

Procenat ispitanika koji su zadovoljni rezultatima u borbi protiv korupcije je i dalje značajno veći nego što je bio 2009. i 2005. godine (13 odsto).

Broj građana nezadovoljnih učinkom Vlade u borbi protiv korupcije je 44 odsto, dok je onih koji smatraju izvršnu vlast uspešnom 28 odsto. Da je Vlada veoma uspešna na tom poslu smatra dva odsto ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 11 odsto.

Predsednik organizacije transparentnost Srbija Vladimir Goati rekao je da Vlada pokušava da se bori protiv korupcije, ali da neki njeni članovi daju nerealna obećanja.

"Prevelika očekivanja čine i da ljudi budu razočarani", kazao je Goati.

On je rekao da je postojanje sistemske korupcije ono što sprečava dolazak investitora i dodaoda je korupcvija "žilav i neuništiv fenomen" koji nikada neće biti u popunosti iskorenjen, ali ga treba suzbiti na najmanju moguću meru.

Programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić ocenio je da treba raditi na tome da nadležne službe, sudovi i tužilaštva, efikasno rešavaju slučajeve korupcije, jer bi to povećalo poverenje grdađana, a samim tim i procenat prijavljnih slučajeva.

Na godišnjem nivou, prema poslednjim dostupnim podacima iz 2014. za krivično delo zloupotrebe službenog položaja bilo je prijavljeno 3.014 ljudi, za primanje mita 142, za davanje mita 84, trgovinu uticajem 33, a zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom 79. U istoj godini su zbog korupcije optužene 1.044 osobe.