"Srbi ne poznaju dovoljno Rusiju, Rusija kao fatamorgana"

Takođe, navela je da političke elite u Srbiji pokušavaju da "sede na dve stolice - i Rusija i EU".

"Rusija je za Srbiju kao fatamorgana. Mi hoćemo u EU, ali pokušavamo da održimo balans čiji je nosilac bila Jugoslavija, ali koji Srbija danas ne može da preuzme", rekla je Latinka Perović na okruglom stolu "Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije" u Novom Sadu.

Prema njenim rečima Srbiju i Rusiju vezuje ideja "velike države", za čije očuvanje se koriste i nasilni načini, te da srpsko-ruske odnose treba gledati kroz naučni pristup, racionalno i kroz različite dimenzije.

Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak kazala je da je Srbija uvek imala "problem sa identifikacijom", a da je Rusija znala da iskoristi tu rastrzanost.

"Srbija stalno sedi na te dve stolice - EU i Rusija, i mislimo da smo jako važni u tom sedenju, ali ustvari gubimo sebe", kazala je ona.

Kako je objasnila, Srbija je danas "konglomerat političkih partija" koje od uskih interesa ne vide celokupnu državu, a kao veliki problem u funkcionisanju države navela je i "da Srbija nikada do kraja nije sprovela reforme, a svoje reformatore je ili ubijala ili su se oni sami povlačili".

"Kao i Rusiji, i nama je stalno odgovarao jedan 'gazda', ma kako se on zvao. Ta nespremnost da se iskorači u novo je suština i srpskog i ruskog identiteta", dodala je Jelica Kurjak.

Ekonomski novinar Dimitrije Boarov ocenio je sa stanovišta ekonomske politike da je mišljenje da se treba okrenuti ruskom tržištu proizašlo iz "porasta proruskih idelogija i reklamerstva Rusije kao alternative u domaćoj politici".

"Javlja se sve više reklamera takvog koncepta, a činjenice govore nešto sasvim drugo. Prošle godine izvoz Srbije u Rusiju iznosio je 726 miliona dolara, a 1990. godine je on iznosio 1,197 milijard dolara. I taj nivo iz 1990. godine nikada za sve ovo vreme nismo dosegli", kazao je Boarov.

Dodao je da tako veliko tržište ne treba potcenjivati, ali da Srbija mora znati da je Rusija "u proseku zemlja siromašnih potrošača".

Orkugli sto organizovao je Helsinški odbor za ljudska prava, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.